Milan K., sin Julke Kostanjček, jedne od identifikovanih žrtava rata devedestih godina prošlog veka u Hrvatskoj: Ostao sam je željan čitavog života
NEMA ni kose, ni zuba, samo jedna čeljust. A sećam se, imala je sedu kosu kada ju je progutala “Oluja”, u njenoj 80. godini. Preživela je strahote Jasenovca i Drugi svetski rat, ali ovaj poslednji devedesetih nije uspela. Ostao sam je željan čitavog života.
Ovako, u ispovesti za “Novosti”, teška srca govori sin tragično nastradale Julke Kostanjček (1914) Milan K. posle identifikacije njenih ostataka u Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu.
Prema podacima Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, u ovoj ustanovi, osim ove nesrećne žene identifikovani su posmrtni ostaci još 17 Srba. Oni su stradali u periodu od 1991. godine do 1995. na teritoriji Hrvatske i bivše Republike Srpske Krajine. Pronađeni su u masovnim, zajedničkim i pojedinačnim grobnicama u proteklih 16 godina.
Broj žrtava pronađenih i identifikovanih od strane drugih ustanova na pomenutim područjima je mnogo veći. Ekshumirano je 1.396 leševa srpskih žrtava, od čega je do sada identifikovano 1.003.
Unesrećene srpske porodice i dalje tragaju za nestalima. Na “Veritasovom” spisku kao nestale vode se 1.843 osobe. Među njima je 1.303 civila, od čega 506 žena.
UDAVALA SE TRI PUTA
PREMA rečima Julkinog sina Milana, majka mu se udavala tri puta. Prvi muž joj je poginuo `44. Kasnije se udala za Milanovog oca, a potom i treći put za čoveka koji se prezivao Kostanjček. – Mene je rodila 1946. Ona je bila jaka žena, ali rat na prostoru bivše Jugoslavije je lomio sve – kaže Milan.
Nadajući se i ovaj put da je iskopan neko od njihovih najmilijih, da konačno odu na grob da se pomole za njegov mir, napunili su u protekli petak pomenuti Zavod za sudsku medicinu. Bilo ih je, kako kaže Milan, pedesetak. Nikada, dodaje, neće zaboraviti mučnu scenu kada je otišao tamo zbog identifikacije.
- Ušao sam u hodnik, u njemu stolica a pored dve vitrine pune lobanja i kostiju – sporije govori Milan. – Prišla mi je jedna doktorka i rekla da se moj DNK 98 odsto poklapa sa pronađenim ostacima i da je reč o starijoj ženi. Znao sam da je ona. Moja majka.
Neutešni sin kaže da je njena sudbina bila veoma teška. Mir nije osetila. Samo nemaštinu, zlobu i strahote rata. Majčinog lika gotovo se i ne seća, nije je maltene ni viđao. Seća je se po pismima. To mu je ostalo od nje.
- Dopisivali smo se preko Crvenog krsta, Unprofora, više ne znam ni sam – kaže Milan. – Ali u njima smo pisali samo o osnovnim stvarima, nije bilo mesta da se dotičemo starih rana i raspredamo o prošlosti.
On živi u Sisku, u Hrvatskoj. Moli da mu ne pominjemo prezime jer ima kćerku koja živi u Zagrebu, pa ne bi da ona doživljava neke neprijatnosti zbog njegove ispovesti.
Trpeo je, kaže, svašta ceo život, uspeo je da doživi sa suprugom penziju, pa nema više snage da se bori i trpi.
JEDINA U SELU
PREMA podacima “Veritasa”, Julka Kostanjček (1914) je bila jedina u selu Drljače kod Siska kada su upali hrvatski vojnici početkom avgusta 1995. godine i ubili je. Oni su zločin počinili u akciji pod kodnim nazivom “Oluja” koju su izveli u pomenutom periodu na zaštićeno područje UN sektor “Sever” i “Jug”.
Povezani tekstovi
