Odbrana generala Ratka Mladića uložila je danas Haškom tribunalu prigovor na optužnicu po kojoj se Mladiću sudi od proleća 2012. godine
HAG/BEOGRAD – Odbrana generala Ratka Mladića uložila je danas Haškom tribunalu prigovor na optužnicu po kojoj se Mladiću sudi od proleća 2012. godine.
Rok za podnošenje završnih pisanih podnesaka optužbe i odbrane, istiće danas, a završne reči kojim će proces biti okončan, zakazane su za 5. decembar.
Odbrana je na te termine uložila žalbu, zahtevajući da završne reči budu održane u februaru iduće godine.
Ratni komandant Vojske Republike Srpske, general Mladić (74) optužen je za genocid u Srebrenici, progon Muslimana i Hrvata širom BiH koji je u šest opština imao razmere genocida, terorisanje stanovništva Sarajeva dugotrajnim granatiranjem i snajperisanjem i uzimanje pripadnika Unprofora za taoce.
U današnjem prigovoru na optužnicu, Mladićevi branioci Branko Lukić i Miodrag Stojanović tvrde da je 106 incidenata u opužnici navedeno “nejasno” u pogledu “vremenskog perioda” u kojem su se dogodili, “broja žrtava”, “lokacija” i “identiteta počinilaca”.
Vremenski periodi u kojima su, po optužnici, zločini počinjeni, “nedopustivo su široki”, što je otežalo pripreme za odbranu, tvrde Mladićevi advokati. To, po odbrani, stvara i “neizvesnost da li su sve žrtve… stradale u jednom ili više događaja”.
Branioci prigovaraju i da je odgovornost generala Mladića optužnicom proširena i na vreme pre 12. maja 1992. kada je on bio imenovan za komandanta VRS.
Upotreba termina “najmanje”, “približno”, “više od”, “nekoliko”, pri određivanju broja stradalih u optužnici, “nedopustivo je”, tvrde branioci. Kad u optužnici piše “jedan broj” žrtava, u dokumentima Tužilaštva “to znači sve od pet do 800 žrtava”, ističe odbrana u prigovoru.
Nejasno određena poprišta zločina navedenih u optužnici onemogućila su, po odbrani, optuženom da utvrdi “da li su navedeni zločini počinjeni u područjima u kojima su operisale jedinice bile pod njegovom efektivnom kontrolom”, kao i da li se to dogodilo “u borbenom okruženju ili za vreme legitimne vojne operacije”.
Mladićevi branioci tvrde i da je “optužnica propustila da u dovoljnoj meri identifikuje počinioce” zločina, pribegavajući neodređenim terminima poput “uključujući”.
Tužioci su, kako tvrdi odbrana, “propustili da objasne navodnu vezu počinilaca sa VRS i njihovu integraciju u lanac komande VRS”. Takođe, “nisu naveli identifikujuće informacije za direktne počinioce, poput toga kojoj su formaciji pripadali”.
Odbrana tvrdi i da je neprimeren i nepropisno što optužnica Mladića tereti “po svim mogućim oblicima odgovornosti… u svim tačkama”. Mladićevi potčinjeni, uz to, nedovoljno su identifikovani, što bi bilo neophodno za utvrđivanje njegove komandne odgovornosti. Isto važi i za učesnike u udruženom zločinačkom poduhvatu, navedenim u optužnici.
Kao pravni lek, odbrana traži od raspravnog veća da navedene aspekte optužnice proglasi “manjkavim” i da ih ne razmatra pri donošenju presude Mladiću.
Suđenje Mladiću počelo je u maju 2012, godinu dana pošto je on, posle 16 godina bekstva, bio uhapšen u Srbiji i izručen u Hag.
Tužilaštvo je izvođenje dokaza protiv Mladića završilo u februaru 2014. Dokazni postupak odbrane trajao je od maja 2014. do 16. avgusta ove godine.
Prema okvirnom planu Haškog tribunala, prvostepena presuda generalu Mladiću trebalo bi da bude izrečena do novembra 2017.
Povezani tekstovi
