Podignimo spomenik svim stradalnicima ustaškog genocida, od Jasenovca do “Oluje” (3): Matija Bećković: Ako spomenika ne bude bilo, tvrdiće da nije bilo ni genocida. Savo Štrbac: Preko svojih mrtvih predaka znamo ko smo, šta smo i odakle smo,.
PREVIŠE smo zakasnili sa spomenikom žrtvama genocida, pa sad ispada kao da smo to videli od drugih i hoćemo da im se pridružimo. Dok smo se mi dvoumili, drugi su podizali spomenike žrtvama genocioda koji su navodno počinili Srbi (uz pevanje pesama “Nema vrba kolko ima Srba, nema veze dobre su i breze”) – kaže za “Novosti” akademik Matija Bećković.
On podržava ideju našeg proslavljenog šahiste Aleksandra Matanovića i akciju “Novosti” za podizanje spomenika svim žrtvama genocida, ali upozorava da je kod nas “pola veka, na neki način, žrtva genocida bio sam pojam genocid”:
- Tu su stradali i muzeji genocida i zatirana stratišta i kaštigovane ličnosti koje su pokušavale da govore istinu o genocidu. Genocid je reč koja se retko upotrebljavala. Izbegavalo se da se pomene bez velikog opravdanja. Sve u strahu da će biti novih genocida. Ipak, znalo se koji su narodi bili žrtve genocida, a sada za tu “titulu” konkurišu svi. To je postao jedini način da se svi nađu u centru pažnje. Da Jasenovac nije upisan pored večne vatre u Jad Vašemu, bojim se da bi bio izbrisan sa naše mape. I, da ne bi Vizentala teško da bi reč nekog Srbina bila uvažena.
Bećković napominje da je pre nekoliko godina predloženo da se podigne groblje žrtava NATO bombradovanja, ali do danas od toga ništa nije bilo.
- I to samo zato što će, ako ga ne bude, doći dan kada će se tvrditi da nije bilo ni bombardovanja – kaže Bećković. – Zato, ako se ne podigne spomenik žrtvama genocida, učiće se u školama da nijednog od najvećih genocida u istoriji Drugog svetskog rata nije ni bilo.
Da bi spomenik svim žrtvama genocida spasao stradalnike od nezaborava, tvrdi i Savo Štrbac, predsednik “Veritasa”.
- Preko mrtvih predaka znamo ko smo, šta smo i odakle smo. Oni određuju našu svest o pripadnosti nacionu i veri i uče nas slobodi, čojstvu, junaštvu. Braneći te vrednosti i Srbi su ginuli ili su ih drugi zbog toga ubijali – kaže Štrbac.
Ni posle 68 godina od završetka Drugog svetskog rata ni približno nije utvrđen broj žrtava, podseća Štrbac:
- A koliko ih je umoreno u Jasenovcu? Od 500.000 do 600.000, koliko je procenila Zemaljska komisija Hrvatske 1947, ili 20.000 koliko je tvrdio Franjo Tuđman na Haškoj konferenciji o Jugoslaviji, održanoj 6. novembra 1991? Da li 78.163 koliko ih je do sada, po metodologiji Jad Vašema, imenom i prezimenom, identifikovao Muzej žrtava genocida i Savezni zavod za statistiku, ili 2.238 koliko se navodi u izveštaju Komisije Sabora Hrvatske za utvrđivanje ratnih i poratnih žrtava iz oktobra 1999. godine?evreji imaju dugo iskustvo s progonima i pogromima. U njima su naučili da sačuvaju dostojanstvo, a ono je sadržano u njihovom uverenju da “ako su im oduzeli pravo na život, svi imaju pravo na ime”.
- U muzejima Holokausta u celom svetu neprestano se čita šest miliona imena onih koji su pali kao žrtve antisemitizma. Mali srpski narod je toliko stradao u poslednjem veku da bi verovatno mogao da popuni polovinu jevrejskog spiska. Ali spiska nema.
OLIVER ANTIĆ, SAVETNIK PREDSEDNIKA SRBIJE: PIJETET ŽRTVAMA
- PODRŽAVAM akciju “Novosti”, uveren da je red i dužnost da se iskaže pijetet žrtvama genocida “u trajanju”. Jer, nama se, nažalost, genocid ponovio. Svedoci smo da su Jevreji umeli valjano da oplakuju svoje žrtve a mi, iz političkih razloga, tokom Brozovog vremena i tekovine bratstva-jedinstva nismo smeli ni da ih se sećamo. Tako smo, zapravo, abolirali genocid.
PROF. DR VOJISLAV SUBOTIĆ, ISTORIČAR: DRŽAVA DA PODRŽI
- AKCIJA “Novosti” je veličanstven pokušaj da se izgradnjom Memorijalnog centra oživi uspomena na sve nevino stradale u ustaškom pogromu i progonu. Očekujem da na putu realizacije ove ideje, “Novosti” imaju podršku države i da spomenik što pre nikne kao simbol i opomena da se zlo ne ponovi.
RATKO MARKOVIĆ, PROFESOR: OPOMENA GENERACIJAMA
- NEMA časnije ni preče obaveze potomaka nego da čuvaju uspomenu na pretke. To je, istovremeno, i oduženje duga i opomena budućim generacijama. Spomenik žrtvama genocida bio bi podsećanje kroz koju je golgotu prošao srpski narod i kojom je cenom platio obnavljanje svoje državnosti u 19. veku i očuvanje te državnosti u 20.
SAVA DELI – ISTINU S LEVE strane reke Save, u hrvatskom Jasenovcu, nalaze se imena 82.000 stradalnika koje je prikupio Muzej žrtava genocida u Beogradu. Na drugoj strani Save, onoj desnoj, u Republici Srpskoj su table sa obeleženih 700.000 žrtava. – Reč je o istom događaju a daljina između tih podataka je širina Save – kaže Štrbac. – Različiti spomenici i različite brojke sve više udaljavaju narode koji su, ili učestvovali u tim zločinima, ili su bili žrtve. Zato su nam potrebna imena.
Povezani tekstovi
