- Srbija je reagovala tako što je preko Ministarstva pravde zatražila generalovo izručenje prilažući svu relevantu pravnu argumentaciju – potvrdio nam je izvor blizak ekstradicionom postupku koji se protiv penzionisanog generala JNA vodi pred crnogorskim pravosudnim organima.
Prema saznanjima našeg sagovornika, zahtev Srbije prosleđen je crnogorskim kolegama u utorak, 25. avgusta.
Ivanović: Hrvati kalkulišu
Advokat Ivanović primećuje da se u hrvatskoj optužnici koja je stigla sa zahtevom za izručenje ne navode ljudske žrtve, za razliku od sižea optužnice na osnovu koje je i došlo do generalovog hapšenja, kada se pominjalo 15 žrtva.
- To ukazuje da Hrvatska nema dovoljno dokaza i da kalkuliše, a na to upućuje i nova istraga koja je navodno pokrenuta protiv njega i još sedam osoba za stradanje 117 civila. Čudno je da se istraga pokreće posle 20 i kusur godina. Sve je to sa ciljem da se general dodatno kompromituje i da se na Podgoricu izvrši pritisak – kaže Ivanović.
Da bi Srbija, čiji je Đukić državljanin, uopšte mogla da zatraži generalovo izručenje neophodno je da se protiv njega pred srpskim organima vodi postupak ili da je bar pokrenuta predistražna radnja za isto delo zbog kojeg ga traži Hrvatska ili za neko drugo krivično delo.
Direktor Veritasa Savo Štrbac nije mogao da nam potvrdi informaciju ali je upoznat da je inicijativa u tom smeru pokrenuta kod srpskog Tužilaštva za ratne zločine.
- Tužilaštvo je na osnovu dokumentacije koje poseduje Veritas u vezi sa miniranjem hidrocentrale Peruča trebalo da otvori pretkrivični postupak protiv Đukića, kako bi to bila osnova za traženje njegovog izručenja. Dokle se odmaklo i šta se dalje dešavalo, nije mi poznato – kaže za “Vesti” Štrbac.
Ukoliko su srpski pravosudni organi pokrenuli istragu protiv Đukića učinili su to najverovatnije za isto delo za kojeg ga tereti i Hrvatska optužnicom – za rušenje hidroelektrane Peruča 28. februara 1993. zbog kojeg je Zagreb i zatražio njegovo izručenje.
- Pravda bi bila zadovoljena ako bi general Đukić bio izručen Srbiji. U suprotnom, ukoliko bude izručen Hrvatskoj tamo bi mu se nepravično i pristrasno sudilo, a možda bi bila ugrožena i njegova bezbednost u pritvoru – komentariše mogućnost izručenja Srbiji generalov advokat Milorad Ivanović.
U srpskom Ministarstvu pravde do zatvaranja današnjeg izdanja “Vesti” nismo dobili potvrdu ove informacije, ali ni njen demanti, a bez odgovora smo ostali i u crnogorskom resornom ministarstvu.
Hrvatska je 28. jula i zvanično od Crne Gore zatražila izručenje Borislava Đukića, a u optužnici koju je dostavila crnogorskim vlastima general se tereti za zločin protiv čovečnosti jer je navodno izdao naredbu da se 28. februara 1993. minira hidrocentrala Peruča kojoj je pričinjena šteta od preko 25,5 miliona tadašnjih nemačkih maraka.
KO I KAKO ODLUČUJE O IZRUČENjU: Malo kriterijumi, malo politika
Kada dve ili više država traže izručenje istog čoveka, država u kojoj je uhapšen odlučuje po osnovu više kriterijuma kome će ga izručiti, ali je to neretko i politička odluka – konstatuje Savo Štrbac. Sud prvo procenjuje da li ima pravno-formalnog osnova za ekstradiciju a konačnu odluku o izručenju donosi ministar pravde. Ocenjuje se težina dela za koje ga terete konkretne države, a ako je isto delo u pitanju, onda se ceni na čijoj je teritoriji delo počinjeno, čiji je državljanin, ko je prvi podneo zahtev…
- Kada je pilot Šišić uhapšen u Mađarskoj po hrvatskoj poternici, vlasti u Budimpešti na kraju su ga izručili Italiji koja je naknadno podnela zahtev, jer je u avionu koji je Šišić oborio bilo najviše Italijana – navodi Štrbac primer kada se nije ispoštovao “stariji” zahtev za ekstradiciju. Isto je bilo i nedavno sa Naserom Orićem kada je umesto Srbiji, izručen BiH.