Dan pred početak lokalnih izbora u Hrvatskoj na snagu je stupio Zakon o grobljima, koji je propisao uklanjanje nepoćudnih spomen-obeležja iz vremena rata devedesetih, što se odnosilo na grobove srpskim vojnicima sahranjenim na području bivše Republike Srpske Krajine.
Najglasniji u tumačenju ovog zakona bio je izvesni opančar Stipe Mlinarić Ćipe iz proustaškog Domovinskog pokreta (DP), jedna, i po izgledu i ponašanju, opskurna ličnost, koji je opsednut grobnicom u obliku kapele Vukašina Šoškoćanina u Borovom Selu, koja mu se nalazi pred nosom, pošto je i on rođeni Vukovarčanin, u kojem je ponikao i DP, i gde je ta stranka do sada bila na vlasti u više mantata, uključujući i onaj poslednji.
Zakon o grobljima je prošao u Saboru i stupio na snagu, ali je Ćipin DP, iako podržan od jačeg koalicionog partnera HDZ, izgubio na vukovarskim lokalnim izborima u “srazu” sa podjednako ekstremnom, takođe proustaškom, strankom koja se zove Hrvatski suverenisti (HS), koju je podržala najmlađa im sestrinska stranka Dom i nacionalno okupljanje (DOMiNO), nastala podelom DP-a nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora.
DP su osnovali bivši članovi HDZ-a, koji si i napustili HDZ kada ga je preuzeo Plenković i poveo ga ka desnom centru. A između njih je nakon podele, kao i kod ostale balkanske braće, došlo i do žestoke svađe. Jedni na druge su bacali, pored “drvlja i kamenja”, i mnogo smrddljivije i mekše predmete, zaklinjući se da jedni sa drugima više nikada neće.
No, nakon prošlogodišnjih parlamentarnih izbora, kada vodeći HDZ sa tradicionalnim koalicionim partnerima tzv. manjincima nije mogao doseći potrebnu većinu, braća iz DP-a ponudiše im svoje ruke uz uslov da odbace Srbe iz SDSS-a tako “da potpuno nestanu” iz svih struktura vlasti, uključujući i rušenje “četničkih spomenika koji zagađuju hrvatsku zemlju” i prestanak subvencionisnja srpskog “antihrvatskog” glasila nedjeljnika “Novosti”.
I bi tako. HDZ dobi većinu. Izabraše i Vladu u kojoj se nađoše i tri ministra iz DP (svi sa sumnjivim diplomama). I tako se ponovo zbližiše “zakrvljena” braća. No, pre nego su ministri zagrejali ministarske fotelje, zbog raspodele plena – funkcija i uticaja u novoj koaliciji, podeli se i DP. I među njima nastade bespoštedna “bratska borba”. A imali su jedni o drugima da kažu svašta nešto i o patriotizmu, i o služenju neprijatelju, i o krađi srpske imovine i kupovini diploma, nelegalnom oružju…
Uprokos podeli u DP-u, ipak je, uz podršku Ivana Penave i njemu odanih zastupnika, koji je svu svoju i moć DP-a zasnivao na Vukovaru kao “gradu heroju”, u kojem je bio i gradonačelnik drugi put uzastopno, koalicija sa HDZ-om opstala, iako sa najtanjom mogućom većinom.
No, ne miruju ni odmetnuti depeovci, među kojima najveću ulogu imaju tajkun Mario Radić i zastupnik u evropskom parlamentu Stjepo Bartulica, te osnivaju novu stranku DOMiNO s ciljem da da se osvete onima koji su ostali uz Penavu i zamjenika mu u stranci i saborskog zastupnika već pominjanog Ćipu.
I kad je bilo skoro izvesno da će DP, na krilima novog zakona o grobljima i drastičnog smanjenja subvencija srpskim “Novostima” i uz podršku HDZ, ponovo dobiti izbore u Vukovaru, računicu im pokvariše Hrvatski suverenisti, koji su dobili i mesto gradonačelnika u osobi predsednika stranke Pavličeka, takođe rođenog Vukovarca, nešto mlađe generacije, i najviše zastupnika u Gradskom veću (6), ali nedovoljno da formiraju većinu. I depeovci i suverenisti pripadaju krajnjoj desnici na hrvatskoj političkoj sceni, i jedni i drugi su svoju politiku gradili na negativnom odnosu prema Srbima, kojih na hrvatskom prostoru najviše ima baš u Vukovaru (po poslednjem popisu oko 30 procenata).
Već pomenuti Ćipe, kao “prva truba” DP-a, optužio je suvereniste da su sa Srbima pravili tajne dogovore, zahvaljujući kojima su i pobedili. Srbi su, verovatno, od dva zla, birali ono manje, a to su suverenisti koji su, za razliku od depeovaca, bili jaki na rečima protiv Srba (na ovim izborima smanjili su maksimalno ton pretočivši ga u slogan “Vukovar za sve”), dok su se depeovci pokazali kao veliki srbomrzci i na delu kroz procese donošenja novog zakona o grobljima i smanjivanja državnih subvencija srpskom nedeljniku “Novosti”.
Prva depeovska “truba” Ćipe poraz od suverenista u Vukovaru objašnjava s činjenicom da su se protiv DP udružili DOMiNO, HS i SDSS, s tim da su presudni upravo bili glasovi SDSS-a i da je to osveta SDSS-a prema DP-u za izbacivanje iz državne vlasti, dodajući: “Ako je to cena koju je morao platiti DP, s tim što smo izbacili SDSS iz vlasti, s tim da smo doneli zakon o grobljima i uklonili četničke spomenike, mi smo spremni to platiti”.
U Gradskom veću u Vukovaru, koje broji 19 većnika, ni depeovci (4) sa hadezeovcima (3) ni suverenisti (6) ne mogu formirati većinu bez srpskih glasova (4). Tako su Srbi došli u situaciju da u Vukovaru budu “jezičac na vagi” kao što su bili u više mandata na državnom nivou. Ćipe je već “protrubio” da će novi gradonačelnik sastaviti većinu s ”onima koji su mu dali poverenje, a to su SDSS i dvije, tri male strančice”. Bilo kakva saradnja sa Srbima, posebno sa SDSS-om, po Ćipi je veliki i neoprostivi greh, pa poručuje: ”A mi ćemo doći u Vukovar u svečanim odelima na rušenje spomenika Šoškoćaninu. Pozvat ćemo Draganu Jeckov (SDSS) i neka ponese sa sobom malog lutka Pavličeka”.
A u središnjem delu Hrvatske, u Sisku na Baniji, takođe je došlo do smene vlasti – dvanaestogodišnju vlast SDP-a preuzeo je HDZ. I prvi potez novog gradonačenika Domagoja Orlića očitovao se u otkazivanju koncerta srpskom pevaču Bajagi, poreklom iz Bjelovara, zbog navodno “povećanog rizika, nemogućnosti obezbeđenja tehničkih uslova i prazne kase”.
Sve je to demantovala upravo njegova predhodnica iz SDP-a Kristina Ikić Baniček (kasa je puna, Bajaga je već imao koncert u Sisku 2018. i nije bilo nikakvih problema, dan pre Bajaginog termina na istom prostoru gostuje jedan drugi bend sa istom tehničkom opremom) uz tvrdnju da je u pitanju samo mržnja zbog nacionalne pripadnosti pevača.
E, tu se i ja uključujem tako što za neke srpske medije komentarišem da je pravi razlog otkazvanja koncerta u tome što je Bajaga 1993. gostovao u Kninu s namerom da diže moral srpskoj vojsci posle poraza na Ravnim Kotarima u akciji “Maslenica”, zbog čega su mu i ranije, na zahtev “branitelja” (veterana), otkazivani koncerti u Karlovcu i Pločama, što su preneli i neki hrvatski mediji.
Eto, Hrvati ni tu “sitnicu” Bajagi ne zaboravljaju i ne opraštaju. I ja sam sa Ravnih Kotara, a na njima sam bio i te 1993. i uopšte se ne sećam da je u Kninu te godine gostovao Bajaga. Pa šta ako i jeste? Radio je svoj posao i išao da peva tamo gde su ga zvali. A i nije on sam u toku rata pevao ratnicima.
Ako je neko pesmom dizao moral vojnicima u ratu devedesetih, onda je to hrvatski pevač Marko Perković Tompson, ponikao u ratu, čije pesme su u većem delu repertoara upravo šovinističke i mrzilačke. Za manje od mesec dana na koncertu na zagrebačkom hipodromu, sa čime se hvali cela Hrvatska, okupiće više od pola miliona ljudi, taman toliko koliko Hrvatska ima registrovanih branitalja!? Ali šta je dozvoljeno Tomsonu, nije Bajagi!?
Dakle, Tompson može da peva „Jasenovac i Gradiška Stara, to je kuća Maksovih mesara…”. I nikom ništa!? A i ša bi, kad i Hrvatska akademija znanosti i umetnosti (HAZU) pre neki dan, u pripremi Tompsonovog koncerta i velikog “mimohoda” za tridesetu godišnjice “velike pobede” u “Oluji” donese Dekleraciju o hrvatskom povesnom grbu, kojom izjednačiše i onaj ustaški s prvim belim poljem i onaj zvanični i danas važeći sa prvim crvenim poljem. Mudri akademici konstatovaše da su oba grba u primeni već 500 godina, mnogo pre pojave ustaša, pa zaključiše da se obe varijante grba “u privatnoj i javnoj upotrebi, s razlogom i ponosom, mogu i trebaju isticati”.
Poznato je da Hrvati u mnogočemu oponašaju Nemce. Sledili su ih i u Drugom svetskom ratu kada su, po njihovom modelu “konačnog rešenja” jevrejskog pitanja, osmislili i u praksi sprovidili “konačno rešenje” srpskog pitanja. Ali po pitanju upotrebe simbola iz nacističkog i fašističkog (ustaškog) perioda, imaju svoje originalno mišljenje.
Naime, Nemci su, ubrzo po završetku Drugog svetskog rata, zakonom zabranili upotrebu nacističkog simbola “svastike”, koji je mnogo stariji i poznatiji od hrvatskog šahiranog grba, samo iz razloga što su je zloupotrebili hitlerovi nacisti u tom ratu. Hrvatski akademici ne shvataju, bolje rečeno ne žele shvatiti, da nije u pitanju starost nekog simbola, već njegovo profanisanje u određenom istorijskom vremenu i porukama koje se njegovim vraćanjem u ponovnu primenu odašilju “gradu i svetu”.
Savo Štrbac
Politika, 10.06.2025, štampano izdanje
