Уважени представници државних институција, поштовани гости из међународних организација, драги пријатељи, а прије свега – браћо и сестре по заједничкој судбини,
Изузетна ми је част, али и велика одговорност, што данас стојим пред вама у Дому Народне скупштине. Стојим овдје не само у своје име, већ у име стотина хиљада људи који дијеле исту судбину. У име оних који су, баш као и ја, једног дана морали да закључају капију, ставе кључ у џеп и крену у непознато. Кључ којим, и након више деценија избјеглиштва, повремено откључавамо носталгију и који чувамо као трајну породичну амајлију.
Слоган ове изложбе каже: „Иза сваке избјегличке приче стоји човјек.“ И то је велика истина коју данас морамо гласно да изговоримо. У јавности се о избјеглицама често говори кроз бројке, статистике, проценте и историјске датуме. Али избјеглиштво није само статистика.
Избјеглиштво је и човјек са именом и презименом. То је мирис запаљеног огњишта. То је мајка која у тракторској приколици привија дијете на груди. То је старац који се, док одлази, не окреће уназад јер зна да му срце не би издржало тај поглед. То су дјеца која су одрасла преко ноћи, прескочивши безбрижно дјетињство.
Свако од нас овдје има своју причу. Те приче почињу губитком дома, завичаја и свега што смо генерацијама стварали. Почињу тишином и питањем: „Гдје ћемо сутра?“
Међутим, наше приче се не завршавају у збјеговима нити у избјегличком кампу. Данас, на Свјетски дан избјеглица, ми нисмо овдје само да бисмо туговали над оним што смо изгубили. Овдје смо да прославимо оно што смо сачували.
А сачували смо достојанство. Сачували смо образ, традицију и наду. Показали смо невјероватну жилавост и снагу. Из пепела и из најлонских врећа, успјели смо да саградимо нове домове, да ишколујемо дјецу и да постанемо стубови друштва у ком данас живимо. Донијели смо са собом своје знање, свој рад, своју културу и уткали их у темеље ове земље која нас је примила. (
Ова изложба слика и личних свједочења јесте споменик нашој прошлости, али и свједочанство о нашој побједи над злом судбином. Она нас подсјећа да солидарност и разумјевање нису само лијепе ријечи, већ појас за спасавање који некоме може промијенити живот.
Хвала Комесаријату за избјеглице и миграције и свима вама који годинама радите на томе да се наш глас чује. Хвала Републици Србији што је била и остала наш заједнички кров.
А мојим сународницима желим да поручим: будите поносни на свој пут. Изгубили смо завичај, али никада нисмо изгубили себе.
Хвала вам!
Veritas,info
