Милисав Чогурић, помоћник министра правде за нормативу и међународну правну помоћ, објашњава за „Политику”, после привођења 12 Срба из Трпиње, да са Републиком Хрватском не постоји споразум који би био правни основ за амнестирање људи српске националности за било какво кривично дело, па и за кривично дело ратних злочина.

– Када је у питању Косово, косовска скупштина је донела Закон о амнестији којим је потпуно ослободила од кривичног гоњења сва лица против којих је вођен поступак за више десетина кривичних дела. Тај закон ће се примењивати на сва лица без обзира на националност. Према томе, грађани Србије који су обухваћени овим косовским законом о амнестији неће бити лишени слободе ако су у питању кривична дела наведена у том Закону – поручује Чогурић и истиче да, ако се закључи споразум или се донесе закон о амнестији, не би требало да се дешавају случајеви хапшења за кривична дела која су обухваћена споразумом односно Законом о амнестији.

Међутим, треба имати у виду да кривична дела против човечности и међународног права (ратни злочини) не застаревају, напомиње помоћник министра, одговарајући на питање колико дуго људи треба да страхују да се њихово име налази на списковима за хапшење у другим земљама?

– Страх против кривичног гоњења може да траје онолико времена колико је прописано да одређено кривично дело застарева. Постоји списак који је Хрватска званично, по други пут, предала Србији, 3. јула 2013. године, са пресеком стања на дан 31. 3.2013. На том списку се укупно налази 1.577 лица. Срби који су прекјуче ухапшени у селу Трпињи не налазе се на том списку – објашњава наш саговорник и поставља питање да ли су хрватски истражни органи, у међувремену између 31. 3. и 11. 7. 2013. године, „открили” нове починиоце ратних злочина међу Србима.

Чогурић подсећа да свако може у Министарству правде и државне управе да сазна да ли се налази на том списку лица које Хрватска гони.

– Међутим, и ако се не налази на њему, Министарство не може да гарантује да било који Србин неће бити ухапшен, и то из два разлога. Прво, на списку може да се не налази јер је изостављен са њега, и друго, у списку може да се направи чиста техничка грешка, као што је погрешно унето име, матични број и слично. Између два ажурирања списка, хрватски правосудни органи могу да дођу до нових доказа који би указали на основе сумње, за нове људе српске националности, да су починили кривично дело, односно ратни злочин – објашњава Милисав Чогурић.

Са друге стране, председник Документационо-информативног центра „Веритас” Саво Штрба, напомиње да ће прогон злочинаца, или наводних злочинаца из деведесетих година, трајати док год су они живи.

– Када се каже ратни злочин, прва асоцијација је на масовне злочине који су се дешавали у концентрационим логорима, попут Аушвица, Јасеновца, Јадовна. Али, Хрвати су успели да деградирају, омаловаже то кривично дело, подводећи под појам ратног злочина убијање домаћих животиња, крађу кућних апарата, шамарање заробљених војника и томе слично – истиче Штрбац.

На списку који је Хрватска предала Србији 3. јула налази се око стотинак припадника хрватских оружаних снага, док су све остало припадници бивше ЈНА и Срби из РСК, појашњава шеф „Веритаса”.

– Најновији списак дужи је за осам имена од претходног из 2010. године. Међутим, колико је стварно нових имена на том списку, знаћемо тек након упоређивања са претходним списковима. По процени „Веритаса”, очекујемо најмање 150 нових имена на овом списку, који још није доступан јавности – открива Саво Штрбац.

Иначе, Министарство правосуђа Хрватске јуче није одговорило на пет питања „Политике” у вези с хапшењем 12 Срба у селу Трпињи.

———————————————–

Ратни злочин или даљи прогон Срба

Представници српске заједнице у Хрватској јуче су најоштрије осудили хапшење 12 срба у Трпињи код Вуковара, упозоравајући да „таквим понашањем може доћи до даљег нарушавања ионако лоших међунационалних односа, изазивања страха и несигурности код припадника српске заједнице у источном делу РХ, тек неколико дана након уласка РХ у Европску унију”. „Сматрамо да се поступак привођења могао извести на цивилизацијски и примеренији начин, без спектакуларних елемената и демонстрације силе”, стоји у јучерашњем саопштењу легитимно изабраних представника српске заједнице у Хрватској.

Како се наводи, „починиоци ратних злочина треба да одговарају за учињено, али због свега што се дешава не можемо да се отмемо утиску да израз ’ратни злочин не застарева’, служи као чаробна формула за даљи прогон Срба у РХ”. „Потпуно је несхватљиво да се приводе људи 16 година након мирне реинтеграције, а да су у том периоду обављали послове у полицијској служби или локалној самоуправи”, саопштавају српски представници, додајући да имена 12 прекјуче приведених лица нису била на новообјављеним списковима 1.575 осумњичених, осуђених у одсутности, или у процесу судске обраде у вези са ратним злочинима.

Такви бројеви су сами по себи забрињавајући и поставља се питање каква се то порука шаље припадницима српске заједнице у РХ, а након оваквих и сличних акција може се очекивати даље исељавање српског становништва, ког је од 1991. године мање за 450.000 људи, поручују лидери Срба у Хрватској. Због свега наведеног, српски представници затражиће хитну реакцију и објашњење председника Хрватске и надлежних органа Владе РХ, потом о свему известити страна дипломатска представништва, „са намером да се престане са застрашивањем и осигура нормалан живот Срба”.