Direktor Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas” Savo Štrbac Savo Štrbac kaže da je film “15 minuta – Masakr u Dvoru” podigao veliku prašinu u Hrvatskoj i da Hrvati žele da se prikrije istina.
Direktor Dokumentaciono-informativnog centra “Veritas” Savo Štrbac rekao je Srni da u Hrvatskoj negoduju zbog danskog dokumentarnog filma “15 minuta – Masakr u Dvoru”, koji baca veliku ljagu na njihov “sveti domovinski rat i akciju `Oluja`” jer se iz njega može zaključiti da su ubice hendikepiranih ljudi mogli biti samo pripadnici Hrvatske vojske.
Štrbac, koji je u odjavnoj špici filma potpisan kao savetnik, napominje da su danski producenti na hrvatske zahteve da se film prepravi odgovorili da će kod imena srpskog generala Mileta Novakovića, koji se pojavljuje u filmu, napisati da je u vreme kada je vođen razgovor osuđen u Hrvatskoj za ratni zločin, ali ne za ovaj u Dvoru.
“Nisam video da li će još nešto menjati na odjavnoj špici, ali ne bi me začudilo da izbrišu moje ime kao savetnika kako bi udovoljili hrvatskim zahtevima, jer ipak su oni jednim delom finansirali taj film kao koprodukcija”, kaže Štrbac.
On navodi da ne veruje i da ni u ludilu ne može poverovati da bi Danci nešto u samom sadržaju ovog dokumentarca menjali, nego samo eventualno na odjavnoj špici, tamo gde su se zahvaljivali i pobrojali sve učesnike ko je u kakvoj ulozi bio.
“Ali to u suštini ne menja ništa i svako ko bude gledao taj film, moći će zaključiti, što i ovi koji se bune – da su te ljude pobili jedino Hrvati”, rekao je Štrbac.
Štrbac smatra da će ovaj dokumentarni film nastaviti da se prikazuje u svetu kao što je i prikazivan i do sada, ali da ga jedino u Hrvatskoj još dugo neće videti.
“Hrvati traže da se promeni suština filma, da bi gledalac dobio potpuno drugi utisak – da Hrvati budu prikazani kao sveci, kao da su oni spasavali Srbe iz kolone od samih Srba koji su ih ubijali, čak su i ginuli neki Hrvati spasavajući Srbe”, rekao je Štrbac.
“Među njima je najugroženiji Saša Kosanović, novinar HRT-a, Srbin, koji je tada određen u ime svoje kuće da se nađe pri ruci toj ekipi, s obzirom na to da je to dansko-hrvatska koprodukcija. On je obavljao tehničke stvari u vezi sa uspostavljanjem kotakata sa nekim ustanovama, ljudima, na terenu”, kaže Štrbac.
On je podsetio da je ugrožen i direktor Hrvatskog audiovizualnog centra Hrvoje Hribar, gde se u Hrvatskoj traži ne samo njegova smena, nego se traže glave ljudi koji su učestvovali sa hrvatske strane u tom filmu.
Štrbac je naveo da ni on nije zaobiđen u hrvatskoj štampi, gde se postavlja pitanje kako savetnik na filmu može biti “jedan od najvećih mrzitelja Hrvata, najveći falsifikator, lažov”. “U hrvatskoj štampi još se može pročitati da je sve to Savina propaganda i da su svi pali pod njegov uticaj”, dodaje Štrbac.
On je naveo da film obrađuje scenu sa ubistvom hendikepiranih ljudi u Dvoru i to pred danskim Unproforom, koji sve to gledaju sa svoje osmatračnice, te da je reč o psihološkoj drami danskog komandanta koji je naredio svojim vojnicima da se ne mešaju.
“Danski vojnik viče, zove svog komandatna, kaže, ima ih (ubice) na nišanu, a ovaj kaže – `Ne, ne smete se mešati`”, rekao je Štrbac, navodeći da taj danski komandant u filmu razgovara sa svim učesnicima i nakon 20 godina razmišlja da li je postupio ispravno i da li bi sada nešto menjao.
On je ocenio da je te hendikepirane ljude ubila mržnja jer je isključeno koristoljublje, pošto su to ljudi koji ništa nisu imali osim štaka i invalidskih kolica, bez imovine.
Štrbac podseća da je hrvatski oficir Matija Ciprić, čija je jedinica, kako se sumnja, pobila hendikepirane rekao da je on veliki katolik i da u osnovi njegove vere nije ubijanje nemoćnih, nego je to svojstveno pravoslavnim, a Ciprića od malih nogu zovu – ustaša.
Štrbac napominje da je izvesni Ivica Pandža Orkan u Hrvatskoj još u avgustu, kada je taj film prikazan prvi put na RTS, nakon premijere na festivalu u Sarajevu, podneo krivične prijave protiv države Hrvatske i učesnika na filmu.
On dodao da je tek sada to imalo odjeka, pošto su na vlast u Hrvatskoj došle najmračnije desničarske snage, čiji pojedini ministri otvoreni profašisti.
Povezani tekstovi
