1990.
* Одржана је друга оснивачка скупштина СКУД “Зора” у Плавну (код Книна), након чега су хрватске власти дозволиле регистрацију овог културно-умјетничког друштва.
1991.
* У Торњу код Пакраца од стране ЗНГ РХ ухапшени: Кутић Тејкан син Томе, рођен 1933. године у Крмини, Крупа на Врбасу и војник ЈНА Тот Јосип син Стјепана, рођен 1950. у Торњу, гдје су и живјели, и одведени у непознатом правцу. Тејканови посмртни остаци ексхумирани су 8.02.2002. године у Шеовици предио шума Бјеговача, идентификован 03.12.2010. године и сахрањени 22.12.2010. на гробљу у Беркасову. За Јосиповим посмртним остацима се још трага.
* Скупштина САО Крајине је смјенила предсједника Скупштине Велибора Матијашевића, и на његово мјесто је именовала Милета Паспаља.
* На конференцији за штампу у прес центру Команде Книнског корпуса у Книну, генерал-мајор Ратко Младић је обавјестио новинаре да је прошле ноћи срушан Масленички мост. Тим поводом команда Книнског корпуса издала је саопштење: “У току ноћи 20. на 21. новембар јача диверзантско-терористичка група непријатеља убацила се у рејон Масленичког моста и извршила напад на непосредно обезбјеђење моста. У току дејства око моста, а у покушају да терористи разминирају мост, дошло је до активирања и том приликом је мост срушен”. Њемачка је затражила хитно засједање СБ УН о Југославији.
* Амбасадор САД-а, у Југославији, Ворен Цимерман, оптужио је Србију и ЈНА као главне кривце за избијање кризе у Хрватској.
* Амерички Сенат је изгласао резолуцију у којој се влада САД позива да призна независност Словеније и Хрватске. У резолуцији се захтијева и прекид економских веза са Србијом, а од хрватске Владе у Загребу затражене су гаранције за заштиту права Срба у Хрватској.
1992.
* Увече око 22 часа у породичној кући Мише Рашковића у Новској од припадника ЗНГ-а звјерски су мучени и убијени: Рашковић Мишо син Николе, рођен 1942. године у Новској и његова супруга Рашковић Савета кћи Драгана, рођена 1950. године у Новској; Шеатовић Михајло син Јована, рођен 1944. године у Новској и Вујић Љубомир син Станка, рођен 1936. године у Новској.
1994.
* У 12 часова и 30 минута и нешто послије 14 часова Авиони НАТО-а, бомбардовали су аеродром Удбину у РСК. У акцији је учествовало 36 бомбардера, из пет база у Италији. У званичном саопштењу НАТО-а, у Бриселу наведено је да су “ваздушни удари изведени на захтијев УНПРОФОР-а, и у тјесној сарадњи са њим “и да представљају одговор на нападе који су током неколико посљедњих дана лансирани са тог аеродроме на циљеве у региону Бихаћа”. Користећи овлашћена добијена од генералног секретара УН Бутроса Галија позив на ваздушни удар упутио је Јасуши Акаши, који је у својој званичној изјави констатовао: “Циљ напада је био да се спречи даље коришћење овог аеродроме. Данашња акција је била неопходна и представља пропорционалан одговор у односу на даљу могућу употребу овог аеродроме за непријатељске акције у региону Бихаћа у БиХ”. Акцијом, највећом коју је овај војни савез извео од краја Другог свјетског рата, командовао је адмирал Лејтон Смит, командант Јужног крила НАТО-а. Један од пилота је изјавио: “Погодили смо писте. Одустали смо да гађамо авионе јер су били раштркани на широком простору те смо жељели да избјегнемо колатералне штете бомбардовања”.
* Предсједник РСК Милан Мартић је поводом бомбардовања аеродроме Удбине изјавио да је “међународна заједница ваздушним ударом на аеродроме Удбина одбацила мировну опцију и директно стала на страну Хрватске.”
* Влада СРЈ је најоштрије осудила “неосновано и неодговорно бомбардовање аеродроме Удбина од стране авиона НАТО-а сматрајаћу то “новим доказом једностраности и пристрасности коју СБ УН, под утицајем земаља које имају властите стратегијске интересе у регион, показује у југословенској кризи”.
Предсједник Русије Борис Јељцин је, поводом ваздушног удара на аеродрому Удбина, изјавио новинарима да су крајишки Срби у извјесној мјери прекршили међународни договор и извели ваздушне нападе, што је неприхватљиво”.
* На Удбини код Коренице, приликом гранатирања аеродрома од НАТО-а погинули су припадници јединице ПВО СВК: Јерковић Бранко син Милоша, рођен 1965. године у Белом Манастиру и Галовић Дарко син Томе, рођен 1968. године на Удбини код Коренице, док су Бјелобаба Ратко и Егић Ђуро рањени.
* У месту Елезовићи од припадника 5. Корпуса Армије БиХ након заробљавања ликвидирани: Ранић Слободан син Јове, рођен 1964. у Сиску, живио у Петрињи и Вилус Велимир син Мирослава, рођен 1967. године у Петрињи.
1995.
* Делегације СРЈ, Хрватске и ФБиХ договориле су се у Дејтону да прихвате Мировни споразум, на којем су у бази Рејт Петерсон радиле 21 дан. Договор о томе постигли су шеф југословенске делегације предсједник Србије Слободан Милошевић, хрватски предсједник Фрањо Туђман и предсједник предсједништва бивше БиХ Алија Изетбеговић, уз посредничку мисију чланица Контакт групе, међу којима је најактивнију улогу имала америчка делегација. На састанку, који је одржан претходне вечери, делегација РС дала је своја три гласа против уласка НАТО трупа на територију РС, док је делегација СРЈ са три гласа одобрила улазак војника НАТО-а . У званичном записнику остало је забиљежено да је предсједник Србије Слободан Милошевић свој одлучујући четврти глас дао за улазак НАТО снага на територији РС.
* Предсједник Хрватске Фрањо Туђман је након стављеног потписа на Дејтонски споразум изјавио да очекује „пуну нормализацију односа међу свим државама које су настале на територији бивше Југославије“.
Veritas.info
Povezani tekstovi
