D.I.C. Veritas

e-Veritas, 28. 03. 2026, На данашњи дан – 28. март

1811 – Умро српски просвјетитељ, писац, филозоф и педагог Димитрије Обрадовић, познат по монашком имену Доситеј, први српски министар просвете, једна од најзначајнијих и најутицајнијих личности српског народа крајем 18. и почетком 19. вијека.

Напустивши манастир, доста је путовао као приватни учитељ, научио више страних језика, студирао на неколико европских универзитета и био најобразованији Србин свог времена. На позив вође Првог српског устанка Карађорђа дошао је у Србију 1806. и 1808. је организовао Велику школу у Београду. Постао је 1811. први попечитељ просвештенија /министар просвјете/ у Србији. Знање и идеје уносио је у народ да би га ослободио заосталости, просветио и упутио ка напретку. Био је присталица употребе народног језика у књижевности и писао је тим језиком, залагао се за ослобађање жена ропске потчињености, у складу с најнапреднијим идејама Европе тог времена. Отворио је Србији врата у европску културу и створио основу модерне српске књижевности. Дела: “Живот и прикљученија”, “Басне”, “Христоитија”, “Совјети здраваго разума”, “Собраније”.

1824 – Рођен је српски писац Бранко Радичевић (Славонски Брод, Аустријско царство, 28.3.1824 – Беч, 1.7.1853), лирски песник младости, љубави и патриотског заноса. Као одушевљени присталица језичке реформе Вука Караџића, први је почео да пева на народном језику и у духу српске народне поезије. Песничким слободама означио је продор у нову епоху. Песме су му пуне ведрине, виталности, жудње и уживања у природи, у некима предосећа сопствену рану смрт. Школовао се у Земуну, Сремским Карловцима, Темишвару и Бечу, где је студирао права и медицину и ушао у најужи круг Караџићевих присталица и пријатеља. Најлепше дане младости провео је у Сремским Карловцима чије су лепоте, посебно узвишење Стражилово, биле његова лирска инспирација. У најпознатијој песми “Ђачки растанак” опевао је Сремске Карловце и ђачке радости. Дубину и мисаоност исказао је у песми “Туга и опомена”, а у сатиричној песми “Пут” исмејао је противнике Караџићеве реформе. Умро је у Бечу 1853, а доцније је сахрањен на Стражилову.

1850 – Постигнут Бечки књижевни договор српских и и хрватских културних радника о проблему заједничког језика.

1895 – Рођен Игњат Јоб (Дубровник, Аустроугарска, 28.3.1895 – Загреб, Краљевина Југославија, 28.4.1936), српски сликар позног медитеранског експресионизма.

У Дубровнику је похађао школу, коју је прекинуо 1910. године. Са старијим братом Цвијетом, основао је аматерску казалишну дружину у Дубровнику и глумио у представама Бој на Косову и Смрт мајке Југовића 1912-1913). Касније ће бити и глумац у Трифковићевом позоришту у Нишу. Аустријске власти га хапсе због национализма, прво 1912, а затим 1914. године (старији брат Цвјетан је погинуо као добровољац у српској војсци за време Првог светског рата) и смештају у затвор у Шибенику, а касније у душевну болницу.

У Загребу је судирао сликарство у Привременој вишој школи за умјетност и умјетнички обрт (1917-1920) и још једном на истој (1935), али сада са називом Академија ликовних умјетности. Боравио је и стварао у Лумбади, Загребу, Риму, Напуљу и Каприју, Београду, Кулини, Супетру на Брачу, Сплиту, Лумбарди и Комижи, затим опет у Београду и Загребу.

Заједно са својим колегама Петром Палавичинијем и Бранком Поповићем, Јован Бијелић је 1926. године формирао групу „Облик“ коме приступају: Петар Добровић, Живорад Настасијевић, Тома Росандић, Вељко Станојевић, Сретен Стојановић, Сава Шумановић и Марино Тартаља као чланови оснивачи, а касније овој групи приступају: Игњат Јоб, Зора Петровић, Иван Радовић, Мате Размиловић, Ристо Стијовић, архитекта Драгиша Брашован.

1939 – Немачки вођа Адолф Хитлер поништио пакт о ненападању, који је Немачка 1934. склопила са Пољском, што је био увод у напад на Пољску у септембру 1939, чиме је отпочет Други светски рат.

1941 – Италијански фашистички диктатор Бенито Мусолини обавестио вођу нацистичке Немачке Адолфа Хитлера да су његове снаге спремне да учествују у нападу на Југославију, после чега су почеле убрзане припреме за агресију коју су Немци отпочели 6. априла 1941. бомбардовањем Београда.

1992 – После састанка са америчким амбасадором у Југославији Вореном Цимерманом у Сарајеву, Изетбеговић је повукао свој потпис са споразума о прихватању Карингтон-Кутиљеровог плана.

 

 

 

 
Veritas.info

 

 

 

 

 

Овај пројекат је суфинансиран из Буџета Републике Србије – Министарства информисања и телекомуникација Републике Србије.

Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.

 

 

 

 

facebooktwittergoogle_pluslinkedinmailfacebooktwittergoogle_pluslinkedinmail

Komentari su isključeni.