Хрватска војска (ХВ) је 21. јуна 1992. године напала положаје српске територијалне одбране на Миљевачком платоу у близини Дрниша и преузела контролу над седам села.
Уочи напада хрватска страна је од српске затражила уздржавање од евентуалних провокација због одржавања „Међународног дјечијег фестивала“, који је тај дан требао започети у Шибенику, да би то исто јутро безобзирно напала српске положаје. Био је то први већи напад војних снага РХ на Републику Српску Крајину (РСК) након што је УНПРОФОР преузео улогу заштитних снага на подручју РСК.
Тужан епилог тог мучког напада је 40 убијених српских територијалаца, од којих је већина масакрирана након предаје. И умјесто да њихова тијела врате породицама, хрватске власти наређују српским заробљеницима, под пријетњом смрћу, да их бацају у крашку јаму намијењену за гломазно смеће. Хрватска радио-станица Сплит, у маниру крајњег цинизма, више пута је емитовала имена погинулих српских бораца уз звуке српске националне химне и разне псовке.
Савјет безбједности УН-а 30. јуна исте године донио је Резолуцију 762 којом осуђује акцију и тражи повлачење хрватских снага на почетне положаје, што Хрватска није испоштовала.
Од 17. јула до 1. септембра исте године, хрватска страна је српској преко УНПРОФОР-а предала 21 тијело, која су била непокопана или покопана ван јаме, као и кости извађене уз помоћ спелеолога из поменуте јаме, спаковане у 20 врећа и измијешане са костима животињског поријекла, што је умногоме отежавало идентификацију.
Од дијелова костију и дијелова тијела на српској страни је састављено 40 посмртних остатака, од чега је 28 идентификовано и сахрањено у породичне гробнице, док је 12 неидентификованих покопано у заједничку гробницу на Новом гробљу у Книну, гдје се и данас налазе. Послије пада РСК, ни међународна заједница ни хрватска држава нису показале никакав интерес да се ти посмртни остаци ексхумирају и идентификују савременијом ДНК методом.
Злочин на Миљевачком платоу забиљежен је и на видео-траци од стране оних који су га и починили, која се непосредно послије догађаја, као својеврсни хорор филм, изнајмљивала по видео-клубовима широм Европе.
Након дугогодишњег вођења кривичног поступка, Жупанијски суд у Сплиту је, у септембру 2014. године, осудио двојицу припадника ХВ-а, Анту Бабца (1965) на три године и осам мјесеци и Мишу Јаковљевића (1971) на три године затвора, због убиства ратног заробљеника Мирослава Суботића (1935), припадника ТО РСК из книнског села Ервеник. Ова казна им је потврђена и пресудом Врховног суда РХ од 6. септембра 2017. године.
За злочин на Миљевачком платоу, без обзира на постојање обиља валидних доказа који су достављени свим релевантним домаћим и међународним организацијама и институцијама које се баве заштитом људских права и ратним злочинима, пред Хашким трибуналом нико није процесуиран.
У Београду и Бањалуци, 20.06.2026.
П Р Е Д С Ј Е Д Н И К
Саво Штрбац
