Бањалука – Паљењем свијећа и духовно-умјетничким програмом у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци вечерас је одата пошта жртвама акције “Олуја” током које је прије 17 година погинуло и нестало 1.922 Срба.
Овогодишње обиљежавање годишњице злочина над Србима из Републике Српске Крајине протиче у свјетлу ишчекивања објављивања другостепене пресуде хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу у Хашком трибуналу. У првостепеној пресуди је наведено да су Готовина и Маркач били учесници удруженог злочиначког подухвата током акције “Олуја” изведене 1995. године. Због тога је Готовини изречена казна од 24, а Маркачу од 18 година затвора, али је њихова одбрана уложила жалбу.
Историјски процеси
Шеф Документационо-информационог центра “Веритас” Саво Штрбац рекао је у петак да очекује да ће до краја године Хашки трибунал изрећи другостепену пресуду Готовини и Маркачу којом ће бити потврђена квалификација да је акција “Олуја” била удружени злочиначки подухват на чијем је челу био тадашњи предсједник Хрватске Фрањо Туђман.
- Од велике је важности да другостепена пресуда буде објављена до краја године, прије него што почне парнични поступак пред Међународним судом правде и Федералним судом у Чикагу по тужби Крајишника против консултантске фирме MPRI. Успјех у тим поступцима омогућио би Србима из Хрватске и бивше Републике Српске Крајине да брже и лакше врате све што им је силом одузето и уништено у операцији “Олуја” – истакао је Штрбац.
Наводећи да би током идуће године могао да почне и главни претрес у случају тужбе коју је Хрватска поднијела против бивше СР Југославије због наводне агресије и противтужбе којом је одговорила Србија затраживши да суд утврди да је Хрватска прекршила обавезе из Конвенције о спречавању и кажњавању геноцида за вријеме и послије “Олује”, Штрбац је истакао да је због судских процеса пред нама пресудан период.
У Бањалуци је у петак одржан и округли сто о теми “Акција ‘Олуја’ у свјетлу међународне правде”, чији су учесници закључили да ће Срби из Хрватске моћи да врате сва права која су им силом одузета ако Хашки трибунал потврди првостепену пресуду генералима Готовини и Маркачу о постојању удруженог злочиначког подухвата. Истакнуто је да би та права укључила и широку политичку аутономију каква је Србима гарантована Планом З-4.
Нема услова за повратак
Некадашњи потпредсједник Владе Хрватске Слободан Узелац казао је да нема битних промјена у положају Срба у Хрватској.
- Овдје свако има своју истину. Једна је она коју славе хрватска власт и борачка популација који инсистирају на томе да је “Олуја” чиста као суза, док Срби оплакују невине жртве. То су двије крајности које су тешко помирљиве и које ће живјети вјечно – рекао је Узелац.
Предсједник Удружења избјеглих Срба из Крајине и Хрватске Петар Џодан оцијенио је да је прошло много времена од злочина у “Олуји”, али да Срби ни данас нису пожељни у Хрватској.
- У Хрватску се вратио веома мали број оних који су истјерани са својих огњишта. И ти који су се вратили су грађани другог реда у Хрватској, јер им се настоји на сваки могући начин загорчати повратак – рекао је Џодан “Гласу Српске”.
Он је додао да ни међународна заједница, која ништа није учинила да заустави етничко чишћење у Хрватској, исто није ништа предузела да буде побољшан положај Срба.
- Зато не очекујем да ће доћи до значајнијег помака. Жалосно је да и данас у Хрватској слушамо реторику из деведесетих када су Срби у питању – казао је Џодан.
У акцији “Олуја”, која је почела 4. августа 1995. године, војне и полицијске снаге Хрватске са вјековних огњишта протјерале су око 220.000 Срба. У “Олуји” је погинуло и нестало 1.922 Срба међу којима 1.192 цивила. Од укупног броја жртава “Олује” расвијетљена је судбина 947 лица, док се на евиденцији несталих и даље води 975 лица међу којима су 674 цивила.
- Хрватска избјегава ексхумације иако су позната мјеста гдје је укопано најмање 413 посмртних остатака Срба. Поред тога, Хрватска избјегава и идентификацију посмртних остатака 263 особе – рекао је Штрбац и додао да Хрватска избјегава да саопшти податке са пописа становништва одржаног у априлу, јер су поражавајући подаци о тренутном броју Срба у тој земљи који не прелази три одсто.
Током операције “Олуја” за само неколико дана сломљен је отпор Српске војске Крајине, која је бројала око 30.000 војника.
Народ Републике Српске Крајине натјеран је на повлачење у правцу Србије и Републике Српске, при чему су избјегличке колоне биле под дејством хрватске артиљерије и војног ваздухопловства.
Они који су остали, а ријеч је о цивилима, углавном старијим и немоћним особама, били су изложени терору и послије формалног завршетка операције “Олуја” 7. августа.
У наставку акције у БиХ, операцијом “Маестрал”, хрватске и муслиманске снаге убиле су још 655 и прогнале око 125.000 српских становника.
У Хрватској је 5. август државни празник, који се слави као Дан побједе и домовинске захвалности за акцију “Олуја”. Од 2000. тај дан се обиљежава и као Дан оружаних снага Хрватске.
Обиљежавање
У оквиру обиљежавања 17. годишњице егзодуса Срба из Хрватске у суботу ће у храму Свете тројице у Бањалуци бити служен парастос послије чега ће на гробљу “Свети Пантелија” бити положено цвијеће.
Обиљежавање ће у недјељу бити настављено у Новом Граду и Сводни, а за уторак је предвиђено обиљежавање годишњице страдања у Петровцу.
Povezani tekstovi
