Uslovi zbog kojih je Hrvatska više od tri meseca blokirala otvaranje poglavlje 23 sa Srbijom ipak nisu uneti u pregovaračku poziciju EU
U pregovaračku poziciju EU za poglavlje 23 koja je usvojena u Briselu nisu uneti zahtevi Hrvatske. Pozivajući se na uvid u tekst tog dokumenta, to je javio RTS, ističući da među pedeset pomenutih prelaznih merila za Srbiju nema onih uslova zbog kojih je Zagreb više od tri meseca uskraćivao saglasnost da EU nastavi pregovore s Beogradom.
Ambasadori zemalja članica EU su na sastanku u Briselu potvrdili konsenzus o pregovaračkoj poziciji. Pregovori u poglavlju 23 „Pravosuđe i temeljna prava” i poglavlju 24 „Pravda, sloboda i bezbednost” trebalo bi da budu otvoreni na međuvladinoj konferenciji u Briselu 18. ili 19. jula.
Ono što je izvesno jeste da se od Srbije neće tražiti izmena Zakona o sudu za ratne zločine niti garantovano mesto za hrvatsku manjinu u republičkom parlamentu, jer ti zahtevi nisu bili prihvatljivi za većinu drugih članica EU niti Evropsku komisiju, naveo je RTS.
„Umesto toga, navodi se da Srbija treba da sarađuje sa susedima u procesuiranju ratnih zločina, uz izbegavanje sukoba nadležnosti i da ratni zločini treba da budu tretirani na ’nediskriminatorni način’. U tekstu zajedničke pregovaračke pozicije nema ni zahteva Zagreba da se uključe stavovi o odšteti za žrtve ratnih zločina i pristupu vojnim i državnim arhivama Srbije kako bi se rešila sudbina nestalih.
Međutim, Srbija se poziva da konstruktivno sarađuje sa susednim državama u utvrđivanju sudbine nestalih osoba, uključujući i ’brzu razmenu informacija’”, javio je RTS.
Prethodnih dana zvanični Zagreb je uporno tvrdio da će Srbija morati u pregovorima da ispuni sve njegove uslove koji su doprineli i blokadi u pregovorima, dok su iz Beograda uzvraćali rečima da niko nije postavljao nikakve uslove našoj zemlji.
Tako je šefica pregovaračkog tima Srbije sa EU Tanja Miščević kazala da se pregovaračke pozicije unije za poglavlja 23 i 24 prave na osnovu akcionih planova i pregovaračke pozicije Srbije, „pa nam nikada nisu mogle biti prevelika tajna”. Ona je time posredno reagovala i na izjavu hrvatskog šefa diplomatije Mira Kovača, koji je pre dva dana izjavio da srpska strana nije ni učestvovala u izradi pregovaračkog okvira niti stoga zna šta u njemu piše, već to zna samo Zagreb, kao „suvlasnik tog dokumenta”.
Ovaj iskaz je prokomentarisala i srpska resorna ministarka Jadranka Joksimović, ističući da je Srbija u dovoljnoj meri upoznata sa sadržajem pregovaračke pozicije za poglavlja 23 i 24 i da nema potrebe da Hrvatska „podiže retoriku” o tom pitanju. Ona je ukazala i na terminološku razliku: pregovarački okvir za oba poglavlja, prema njenim rečima, odavno je poznat, dok će pregovaračka pozicija – na koju je, dodaje ona, „Kovač možda mislio” – usvojena u Briselu biti poslata Beogradu.
Kada je na nedavnom pariskom samitu Zagreb odlučio da posle tromesečne blokade ipak da saglasnost za otvaranje poglavlja, Kovač je za „Slobodnu Evropu” pojasnio da je razlog za ovu promenu to što su hrvatski zahtevi uneti u zajednički stav EU.
Osim ranijih uslova, on je naveo i da Zagreb traži osiguravanje prava žrtava i njihov pristup pravdi i pravosuđu bez diskriminacije, što po evropskim i međunarodnim standardima znači i pravo na odštetu za žrtve rata.
Upitan da li ove tvrdnje znače da će Hrvatska zahtevati isplatu ratne odštete od Srbije, ministar pravde Nikola Selaković je rekao novinarima da mu nisu jasne „takve spekulacije”.
„Ne znam ni o kom ratu pričate, ovde se vodilo dosta ratova i kada bismo krenuli da ispostavljamo jedni drugima račune za ratne odštetu ne znam dokle bismo došli”, istakao je Selaković.
On je najavio i da akcioni plan za poglavlje 23, koji je prihvatilo svih 28 članica EU, ne podrazumeva promenu srpskog zakonodavstva u procesuiranju ratnih zločina.
Prelazna merila, prema mišljenju Milana Antonijevića iz Jukoma, više se tiču primene postojećih zakona a ne njihove izmene.
„Na kraju, iz celog ovog pitanja izvukla se politika a sve se vratilo na konkretna rešenja, što pokazuje da će se u toku pregovora više ići na stručnu argumentaciju i usklađivanje stavova nego na političke pritiske. EU se stara da politika bude van procesa pregovora i očekujem da će Srbiji biti postavljeni zadaci koji se tiču napretka u svakoj tački akcionog plana. A bilateralna pitanja Srbije i Hrvatske rešavaće se i već sada se rešavaju diplomatskim putem”, smatra Antonijević.
Šta EU traži od Beograda
Među prelaznim merilima koja se navode u tekstu pregovaračke pozicije EU za poglavlje 23, naglasak se stavlja na primenu reformi i jačanje nezavisnosti i efikasnosti pravosuđa, borbu protiv korupcije, procesuiranje ratnih zločina i zaštitu ljudskih i manjinskih prava, javio je RTS.
Dokument, između ostalog, poziva Srbiju da sprovede izmene Ustava koje bi ojačale nezavisnost sudstva, u skladu sa preporukama Venecijanske komisije.
Prelazna merila, prema istom izvoru, odnose se i na konkretno i održivo smanjenje broja dugotrajnih sudskih predmeta i uvođenje elektronskog sistema razmene informacija između sudova. Rezultati se očekuju i u smanjenju nivoa korupcije u zdravstvu, policiji, pravosuđu kao i rešavanju slučajeva sukoba interesa.
REAGOVANjA
Skot i Ditman čestitali Vučiću
Ambasadori SAD i Nemačke Kajl Skot i Aksel Ditman čestitali su premijeru Aleksandru Vučiću na jučerašnjoj odluci ambasadora članica EU da odobre otvaranje poglavlja 23 i 24. U odvojenim susretima s predsednikom Vlade Srbije, dvojica diplomata pozdravila su tu vest.
Komentarišući odluku o otvaranju poglavlja, ambasador Skot je naglasio da će rad na unapređenju vladavine prava imati značaj i za stvaranje boljih uslova za strane investitore. Aksel Ditman je istakao da su na putu ka EU poglavlja 23 i 24 važna za proces preobražaja države i ocenio da treba sprovesti dodatne korake u domenu vladavine prava, prenose agencije.
Davenport: Nova faza za evropske integracije Srbije
Otvaranje poglavlja 23 i 24 sa Srbijom još je jedna nova faza za evropske integracije Srbije, poručio je šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Davenport.
„Mislim da je to vrlo dobra poruka, dobar trenutak za Srbiju i mogu da kažem da smo mi u Delegaciji EU u Srbiji spremni za konkretnu saradnju što se tiče primene svih obaveza u vezi sa akcionim planovima”, poručio je Davenport, a prenosi Tanjug.
Dimitrov: Bugarska želi Srbiju u EU što pre
Predsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić primio je u oproštajnu posetu ambasadora Bugarske Angela Dimitrova, koji je tom prilikom rekao da Bugarska Srbiju, kao svog suseda, što pre želi u evropskoj porodici.
Premijer Vučić je bugarskom diplomati zahvalio na delotvornoj saradnji, koja je doprinela razvoju dobrih i stabilnih političkih odnosa dveju zemalja.
Srpski premijer je, kako je saopšteno iz Vlade Srbije, naglasio i značaj saradnje u okviru „Krajova grupe”, u kojoj Srbija i Bugarska, zajedno za Rumunijom, razgovaraju o pitanjima od zajedničkog interesa.
Takođe je, kako se navodi, izrazio interes da se realizuju projekti putne i železničke infrastrukture koja će približiti dve zemlje i doprineti rastu ekonomske saradnje, posebno porastu broja turističkih poseta, prenosi Tanjug.
Povezani tekstovi
