Ni Milošević ni bilo ko iz SPS-a nije pomenuo Šešeljevu liniju Karlobag – Ogulin – Karlovac – Virovitica kao poželjnu granicu sa Hrvatskom
Izjave predsednika Hrvatske Franje Tuđmana, tokom sastanka sa najvišim vojnim oficirima na Brionima, uoči operacije „Oluja” u avgustu 1995, „solidan su primer direktnog dokaza genocidne namere”, ocenio je juče profesor Vilijam Šabas, član pravnog tima Srbije, jedan od najvećih svetskih autoriteta za genocid. Tuđman se, po pisanim podnescima Srbija, na tom sastanku zalagao za nestanak Srba iz Kninske Krajine.
Prema rečima ovog zastupnika Srbije izjave Milana Paroškog i Vojislava Šešelja na koje se pozivao hrvatski tim, mogle su biti „provokativne”, ali su „daleko od podsticanja na počinjenje genocida” i apsurdno ih je pretvarati u dokaz „zločina nad zločinima”. Sa druge strane, kako je istakao Šabas, a prenosi Beta, reči koje je Tuđman, kao predsednik hrvatske države, na Brionima uputio visokim vojnim zapovednicima, u direktnoj su vezi sa „genocidnim nasiljem” nad Srbima iz Kninske Krajine, nekoliko dana kasnije tokom operacije „Oluja”.
Tuđmanove reči, po Šabasu, dokazuju da je „Hrvatska kovala plan da uništi srpsko stanovništvo Kninske Krajine”, što se ne može porediti sa izjavama Paroškog i Šešelja, na koje se Hrvatska pozivala.
On je ponovio da Srbija ne negira da su počinjeni zločini nad Hrvatima, ali oni se, kako je rekao, u najgorem slučaju mogu okarakterisati kao zločini protiv čovečnosti bez „genocidne namere” da se Hrvati unište kao etnička grupa.
„To nije genocid i hrvatska tužba propada”, podvukao je profesor Šabas.
Neosnovanost hrvatske tužbe kanadski profesor je dokazivao detaljno analizirajući presude Haškog tribunala oficirima JNA i liderima Srba u Hrvatskoj, Miletu Mrkšiću, Milanu Martiću, Milanu Babiću, od kojih niko nije bio ni optužen, a kamoli osuđen za genocid. „Može li nas Hrvatska uputiti na ključni dokaz (smoking gan – „pištolj koji se puši”) koji su propustili da primete tužioci tribunala?… Oni nisu uspeli da pronađu dokaze o genocidu”, upitao je Šabas.
Novak Lukić objašnjavao je da 1991. godine JNA nije bila srpska vojska i da, stoga, odgovornost za zločine savezne armije i paravojski pod njenom kontrolom ne mogu snositi vlasti u Beogradu. Vlada Srbije, kako je rekao, u to vreme „nije imala značajan uticaj”, niti „kontrolu” nad JNA. Naprotiv, između tadašnjeg saveznog sekretara za narodnu odbranu generala Veljka Kadijevića i predsednika Srbije Miloševića „vladalo je nepoverenje i animozitet”.
Sporom Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde bavi se i britanski list „Ekonomist”. Tako se, između ostalog, kaže da je podizanje hrvatske tužbe proteklo gotovo neprimećeno jer je ona podneta tri nedelje posle NATO bombardovanja, za vreme rata na Kosovu. Kako list navodi, prema nekim spekulacijama, podizanje tužbe bio je oportunistički udarac slaboj Srbiji. Prema tim navodima Srbija je bila kriva za genocid protiv Srba u Hrvatskoj jer ih je ohrabrivala da odu kada ih je Hrvatska napala i ponovo zauzela područja koja su ranije bila pod srpskom kontrolom.
List takođe primećuje da je Vlada Srbije, „u kojoj ima i nacionalista”, bila spremna da odustane od tužbe ukoliko to učini i Hrvatska. „Ekonomist” citira i hrvatskog premijera Zorana Milanovića, koji je rekao da obe strane „troše milione poreskih obveznika ni za šta” kao i da podsećanje na zločine iz devedesetih godina neće imati nikakav uticaj na javno mnjenje, odnosno u ono u šta ljudi već veruju ili žele da veruju.
———————————————-
Josipović: Medijske manipulacije srpskog tima
Predsednik Hrvatske Ivo Josipović ocenio je juče da srpski pravni tim u sporu sa Hrvatskom pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu medijski manipuliše njegovom izjavom iz 2012. godine da u toj državi još nema pravosnažnih presuda za zločine iz „Oluje”.
„Zaista u to doba nije bilo presude za ratne zločine. Međutim, ne vidim kako im to može koristiti u njihovom nastojanju da se izbore za svoju tužbu i da ospore našu”, rekao je Josipović.
On, naime, smatra da je reč o medijskoj manipulaciji i pokušaju da se jedna izjava koja je, kako je kazao, sto puta ponavljana i potpuno irelevantna za predmet, stavi u funkciju suđenja u Hagu.
Upitan o stavu srpskog pravnog tima koji je u odgovoru na hrvatsku tužbu za genocid citirao njegovu izjavu da je Hrvatska do 2000. godine odbijala saradnju sa Haškim tribunalom, Josipović je rekao da je to činjenica o kojoj je puno puta govoreno i u Hrvatskoj. „Znamo što se posle dogodilo – da je Hrvatska u potpunosti, predano sarađivala s Haškim sudom i za to je dobila priznanje”, podsetio je hrvatski predsednik.
J. C.
objavljeno: 12.03.2014.
Povezani tekstovi
