Годинама уназад навикли смо на антисрпске графите широм Хрватске од којих су најексплоатисанији “Србе на врбе” и “Уби(j) Србина” са неким додатним “украсима” попут „ушатог У” или усташког поклича “За дом спремни”. У последње време, међутим, аутори антисрпских графита постали су много креативнији и оригиналнији, што доказују и следећа два: ”Ој хрватска мати, Србе ћемо клати” и “У пролеће кад цвате врба правићемо паприкаш од Срба“, који су недавно осванули и Задру и Сплиту.
Ипак, један од најоригиналнијих а уједно и најдегутантнијих је овај: “Закољи Србина и извади му органе јер су у кварту мачке гладне”, који се појавио десетак дана прије поменута два такође у Задру на фасади зграде у пределу званом Били Бриг. Овај последњи очито је инспирисан догађајима на Косову крајем деведесетих година прошлог века када су Албанци киднапованим Србима, према извјештају Дика Мартија, заиста вадили органе ради трансплатације уз богату надокнаду у тела неких болесних људи.
Познајем Задар, јер сам рођен у његовом залеђу и радио сам као судија у окружном суду све до краја октобра 1990. а онда као адвокат у истој судници наставио да браним Србе до краја јула наредне године. И знам да поменуте графите не треба схватити само као празне претње, јер то што поручују десило се и пре непуних тридесетак година.
Почело је 2. маја 1991, када је “самоорганизована група грађана”, у рушилачком походу, непогрешиво демолирала и опљачкала пословне објекте чији су власници били Срби (54) или фирме са подручја Србије (19). Истога дана у приградском насељу Бибиње опљачкане су, а потом и запаљене приватне куће (32), чији су власници такође Срби.
Након овог рушилачког похода, многи Срби из Задра и околине више се нису осећали сигурно и одлучују се на исељавање, остављајући сву своју имовину. Неки од оних који су остали на својој кожи су осетили остварење поруке са билобришког графита.
У гардијски затвор у Задру, 23. октобра 1991. упао је наоружани Иве Вукић, тадашњи члан општинског одбора Хрватске демократске заједнице, и убио тројицу ухапшених Срба из села Шибуљине, Драгана Пољака, те Марка и Жељка Штрбо; у децембру исте године у неразјашњеним околностима од колега је убијен хрватски полицајац српске националности Ненад Аћимов; Гојко Бјелановић убијен је истог месеца у властитој кући на бруталан начин само неколико дана након привођења у задарску полицију на основу једне лажне пријаве; истог месеца група мушкараца обучених у гардијске униформе извукла је ноћу из куће Крсту Косовића и убила га, а његов леш у доњем вешу пронађен у јарку; Павла Опсеницу, официра бивше ЈНА, почетком децембра 1991. из његовог стана, у присуству супруге, одвела су двојица који су се преставили као припадници министарства одбране, од када му се губи сваки траг; Радослава Жежеља 4. јануара 1992. одводе из његове куће особе у маскирним униформама, а дан касније је пронађен мртав; исте године 16. априла особе у маскирним униформама одводе Васиља Лежају и Саву Дрчу и истог дана су обојица пронађена мртва; леш Радована Пандурског некадашњег управника Дома пензионера у Задру пронађен је у јуну 1992. у контејнеру за смеће. Ови подаци су преузети из сплитског листа “Слободна Далмација” из августа 2005.
Према Веритасовој евиденцији у Задру и околини су током 1991. и 1992. убијене или нестале 34 особе – 15 цивила, а остали су били припадници ЈНА – највише младићи на одслужењу редовног војнок рока.
На срећу и у Задру има разумних људи. У моје вријеме је то био Владо, који ме је, после “кристалне ноћи”, прекљињао да више не долазим у Задар јер бих могао изгубити главу, поткрепивши своју процену свађом са супругом која му је, у жару препирке, запријетила да ће му заклати пријатеља и колегу С.Ш.
У новије време то је и Јуре Зупчић из млађе генерације (прочуо се преправљањем графита “Убиј Србина” у “ЉУби Србина” и “ПољУби Србина”), који преко „Твитера“ поручује: “Схваћаш ли, аутору, да те филају мржњом, да се не бавиш својим животом? Што ће ти донијети мржња према било којој националности? Бољи посао? Боље образовање? Боље здравство? Ајмо сад договор, сви у свом окружењу пољубите Српкињу или Србина. И немојте ми с тим Срби су овакви, Хрвати су онакви. Међу свима има људи и оних који то нису”.
Према званичним пописима становништва, 1991. у граду Задру је живело 10.956 (14,35 одсто) Срба, а 2011. године, укључујући и приградска насеља, свега 2.382 (3,27 одсто).
Документационо-информативни центар „Веритас“
Објављено у штампаном издању дневника „Политика“, 18. новембра 2019. године
