U Međunarodnom sudu pravde, izlaganjem srpskog pravnog tima završena je prva runda usmene rasprave u sporu između Srbije i Hrvatske po uzajamnim tužbama za genocid. Brionski transkripti su veoma jak argument Srbije, kaže član srpskog pravnog tima profesor Vilijam Šabas u intervjuu za RTS.
Član srpskog pravnog tima profesor Vilijam Šabas za RTS objašnjava zašto su Brionski transkripti ključni argument Srbije u sporu sa Hrvatskom po uzajamnim tužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde.
Intervju Vilijama Šabasa za RTS
“Vrlo je neobično da postoji takva vrsta dokaza u postupku za genocid. U tužbi Hrvatske nemamo ekvivalent jednom takvom dokazu kao što je zapisnik sa Briona. Taj sastanak je veoma zanimljiv jer nam daje mnogo indicija o nameri”, kaže Šabas
Ističe da je ključni dokaz u svakom postupku za genocid dokaz da je postojala namera da se taj zločin izvrši.
“Da je na tom sastanku Tuđman govorio samo o vojnim pitanjima, to nam ne bi bilo od velike pomoći. Ali, njegove izjave su, zapravo, instrukcije, i pokazatelj šta je hteo da kaže. Ne oslanja se ceo naš predmet na sastanak na Brionima, naravno. Ali, kada, uz taj sastanak, imamo u vidu i Tuđmanov karakter, izjave koje je davao, i prirodu napada na Krajinu, kao i zločine koji su usledili, imate dovoljno elemenata da zaključite da su Brioni kao nekakav kišobran koji pokriva sve što se dogodilo”, objašnjava Šabas.
Ističe da u prilog srpskoj tezi ide prvostepena presuda generalu Gotovini, kada je osuđen na 24 godine.
“Ali, očigledno je da nam žalbena presuda baš i ne pomaže. Ono što mi ovde tvrdimo – ta žalbena presuda ima mnogo slabosti. Ne zaboravite da imamo i dvojicu sudija istog žalbenog veća koji su oštro govorili o slabostima oslobađajuće presude”, kaže Šabas.
“Mi hoćemo da sudije Međunarodnog suda pravde pažljivo pogledaju obe presude, i možda da iz prvostepene presude izvuku zaključke koje su sudije žalbenog veća, njih troje, ignorisali. I moraće da se opredele koja verzija im se čini tačnom. Petoro sudija smatra da je Gotovina kriv, a samo troje da je nevin”, objašnjava Šabas.
Govoreći o hrvatskom odgovoru na srpsku kontratužbu i o tome što je Hrvatska uglavnom ignorisala da su u “Oluji” počinjeni zločini, Šabas je rekao da to nije suština spora, ali da je to veoma loše po Hrvatsku.
“Mislim da su sudije MSP-a veoma svesne toga da ovaj predmet ima veliki politički i istorijski značaj. Ne znam kako će odlučiti, ali ima nešto nelogično u hrvatskom pogledu na prošlost, pre svega zbog činjenice da nikada nisu nikoga izveli pred lice pravde za zločine u ‘Oluji'”, tvrdi Šabas.
Ističe da je jedna od stvari koje srpski tim želi da usadi u svest sudija to da je u pitanju velika nepravda u činjenici da se napadom na Srbe iz Krajine nikada nijedan sud nije adekvatno pozabavio.
Šabas kaže da se srpska i hrvatska tužba bave različitim vremenskim periodima u, na neki način, drugačijim vrstama oružanih sukoba.
“Postoji tendencija da se kaže – bio je rat u Hrvatskoj, grozne stvari su se dešavale, i nijedna strana nije ni u krivu ni u pravu, i hvala bogu što se završilo. Ono što Srbija ovde pokušava da uradi je da pokaže da su napadi na krajiške Srbe po prirodi drugačiji nego što je bila, recimo, opsada Vukovara”, kaže Šabas.
Objašnjava da Srbija pokušava da pokaže i da je u ratu 1991. godine počinjeno mnogo zločina, ali da su oni posledica oružanog sukoba, a ne planirani napad koji treba da prouzrokuje trajno uklanjanje stanovništva sa neke teritorije.
Srbija je danas, pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, tvrdila da je operacija “Oluja”, u leto 1995, bila “najveća pojedinačna kampanja etničkog čišćenja” koju su hrvatske vlasti sprovele s “genocidnom namerom” da unište Srbe iz Kninske Krajine.
Nastavak usmene rasprave je 20. marta, kada sledi druga runda prezentovanja argumenata Sudu oba pravna tima.
Povezani tekstovi
