1990. * Srpsko nacionalno vijeće u Hrvatskoj, na održanoj sjednici u Srbu proglasilo je srpsku autonomiju na etničkim i istorijskim teritorijama na kojima živi srpski narod, a koje se nalaze unutar sadašnje granice RH kao federalne jedinice SFRJ. U saopštenju sa potpisom Milana Babića predsjednika SNV naglašava se da je …
e-Veritas, 01.10. 2022, На данашњи дан – 1. октобар
1946 – Међународни војни суд у Нирнбергу, после десетомесечног просеца, осудио на смрт вешањем 12 немачких нацистичких вођа због ратних злочина у Другом свјетском рату, тројицу на доживотну робију, а четворицу на затворске казне од 10 до 20 година. 1949 – Умро Момчило Тапавица (Надаљ, Аустроугарска 14.10.1872 – Пула, ФНР …
Portal Novosti, 30.09.2022, Još manje manjina
Hrvatska je od 2011. do 2021. ostala bez više od 60.000 pripadnika srpske nacionalne manjine. Njihov se udio u ukupnom stanovništvu smanjio na 3,2 posto, dok je udio pripadnika svih nacionalnih manjina pao sa 7,7 na 6,2 posto. Bez obzira na ovakve rezultate i to što ovaj popis prvi put …
e-Veritas, 30.09.2022, HRONOLOGIJA RATA U HRVATSKOJ 1991-1995 – 30. septembar
1990. * Zbog pokušaja hrvatskog MUP-a da izvrši premještanje oružja iz milicijskih stanica u opštinama sa većinskim srpskim stanovništvom na Baniji, došlo je do masovnijeg okupljanja Srba. Specijalne snage MUP-a Hrvatske su tom prilikom uhapsile 360 ljudi. Povodom ovoga događaja Srbi iz Petrinje zatržili su zaštitu u kasarni JNA. 1991. …
e-Veritas, 30. 09. 2022, На данашњи дан – 30. септембар
1839 – Рођен Људевит Вуличевић (итал. Lodovico Vulicevic, Цавтат, Аустријско царство, 30.9.1839 – Напуљ, Краљевина Италија 27.7.1916) српски писац, есејиста, рођен је 30. септембра 1839. године у Цавтату. На крштењу је добио име Петар Јероним, али ће постати познат по своме монашком имену – Људевит. Растао је уз мајку Јелену …
Вечерње новости, 29.09.2022, “УСТАШАМА НЕ ДАМ БЕДЕНИК” Навршава се 31 година од хрватског злочина у Бјеловару и јуначког подвига мајора Тепића и Стојадина Мирковића
ДАНАС се навршава 31 година од када су хрватске снаге у касарни у Бјеловару након предаје убиле више официра и резервиста Југословенске народне армије (ЈНА), подсећа документациони центар Веритас За тај ратни злочин нико није одговарао, иако се зна да је стрељање наредио председник Кризног штаба Бјеловара Јуре Шимић. Тог …