Nikada u Evropi srpske žrtve nisu bile istovetne žrtvama drugih naroda. Zločin u Srebrenici niko ne poriče, ali Srbi traže da se makar spomenu njihove žrtve koje su pale prve, mnogo pre Srebrenice
Nema tu ničeg novog i nema mesta čuđenju. Nikada u Evropi srpske žrtve nisu bile istovetne žrtvama drugih naroda, pa zašto bi danas bilo drugačije. Ko u Evropi i svetu zna za koncentracioni logor Jasenovac? Da li se negde spominje Jasenovac osim među Srbima. U tom selu na obali Save ubijeno je više od pola miliona Srba, desetine hiljada Jevreja, Cigana…
Nije ovo “velikosrpski jasenovački mit” već podatak Zemaljske komisije Republike Hrvatske, iz 1945/46. godine, komisije u kojoj nije bilo Srba. Od svih logora Drugog svetskog rata najstrašniji, po načinu ubijanja, bio je Jasenovac. Ali, kao da nije postojao. Evropa ne zna za Jasenovac, niti je Jasenovac interesuje.
Zna li neko u Evropi da je u prvoj godini rata Nezavisna Država Hrvatska u sistemu logora Jadovno likvidirala 40.000 Srba. Ne zna, niti je to zanima. A i zašto bi, žrtve su Srbi.
Ko je u Evropi čuo za pokolj u glinskoj crkvi, po načinu gde je izveden i kako je izveden, najstrašniji zločin u ljudskom rodu za poslednjih 200 godina. Ritualno klanje Srba, njih više od hiljadu, na svetom mestu, u crkvi, na oltaru. Evropa o tome ne govori. Razumljivo, žrtve su Srbi.
Ko danas u Evropi sme da spomene podatak da je iz Hrvatske, od 1990. do 1995. godine, proterano najmanje 450.000 Srba, da im je oteto 37.000 stanova, srušeno na desetine hiljada kuća, da ih je nekoliko hiljada ubijeno? Zna li Evropa da je u Sisku, u leto 1991. godine – prvi je o tome progovorio Stipe Šuvar – ubijeno više od 500 Srba? Ne zna, niko joj nije kazao. Zabranjeno je.
U Sarajevu je za vreme poslednjeg rata ubijeno oko 7.500 Srba. Uglavnom iz neposredne blizine. Najmanje ih je stradalo od dejstva srpske artiljerije, kao što želi da prikaže bošnjačka strana. Te Srbe niko ne spominje, oni nikome u Evropi nisu važni. Za njih nema deklaracije.
U okolini Srebrenice, od 1992. do 1995. godine, muslimanske snage ubile su, na strašan način, birajući dane velikih pravoslavnih praznika, 3.267 Srba, u ogromnoj većini žena, dece i staraca. Evropska javnost o tome ništa ne zna, nije joj kazano, ne sme da se kaže.
Zločin u Srebrenici niko ne poriče, Srbi svakako ne, ali Srbi traže, mole, da se makar spomenu njihove žrtve koje su, ovo je izuzetno važno, pale prve, mnogo pre Srebrenice. Ne vredi, ubijanje Srba međunarodna zajednica ne beleži kao zločin.
Znam da je sve ovo većini vas poznato, da vam je muka i od spominjanja srpskih stradanja i od odnosa Evrope prema tom stradanju, ali ako o ovome prestanemo da govorimo, ako zauvek zaćutimo, izgubićemo i to jadno pravo da se bar podsećamo mi Srbi između sebe. Druge to ne interesuje.
