Предлог америчког адвоката хрватског порекла, иначе браниоца Анте Готовине пред Хашким судом, Луке Мишетића, да се 28. септембар обележава као дан сећања на српске жртве наишао је на различита мишљења
ПРЕДЛОГ америчког адвоката хрватског порекла, иначе браниоца Анте Готовине пред Хашким судом, Луке Мишетића, изнесен у “Јутарњем листу” поводом 20. годишњице “Олује” да се 28. септембар обележава као дан сећања на српске жртве злочина почињених након те “војно-редарствене акције” наишао је на различита мишљења, како међу политичарима, тако и међу историчарима, али и обичним светом
Шта се десило тога дана?
Тог је дана 1995, готово два месеца по завршетку “Олује”, у селу Вариводе, тада у општини Книн, убијено девет мештана српске националности (Јован Берић, Шпиро Берић, Рајко Берић, Марија Берић, Мирко Покрајац, Душан Дукић, Марко Берић, Миљка Берић и Јован Берић), од којих је најстарији имао 84, а најмлађи 55 година. Њихова тела су у пролеће 2001. ексхумирали хашки истражиоци, међу 301 телом, колико их је било покопано на книнском гробљу, сви из времена “Олује” и “постолује”. Породице су их идентификовале 6. децембра 2002. у Загребу.
Жупанијско државно тужилаштво у Задру је 1996. подигло оптужницу против шесторице бивших хрватских војника (Никола Рашић, Иван Јаковљевић, Перо Перковић, Ивица Петрић, Златко Ладовић и Недиљко Мијић) због кривичног дела убиства из користољубља. Оптужба их је теретила да су 27. августа и 28. септембра 1995, ватреним оружјем побили 16 цивила српске националности из села Гошић и Вариводе.
Још 1996. Жупанијски суд у Задру, у недостатку доказа, иако су сви оптуженици у истрази признали почињење дела, ослобађа их оптужбе. Врховни суд РХ је укинуо првостепену пресуду и случај вратио на поновно суђење. Током поновљеног суђења пред Жупанијским судом у Шибенику, 13. фебруара 2002, заступник оптужбе је одустао од оптужнице против свих оптуженика јер је “недвосмислено утврђено да они нису могли да почине те злочине”. Одустајући од оптужнице, заступник оптужбе изјављује да је током истраге и суђења Жупанијско тужилаштво у Шибенику дошло до сазнања ко би могао да буде починилац убистава у Вариводама и Гошићу, па ће, у сарадњи са цивилном и војном полицијом, бити спроведена нова истрага. По “Веритасовим” сазнањима, за овај злочин до сада нико други није оптужен.
Адвокат Мишетић сматра да би на тај начин коначно њихов (хрватски) државни врх на најбољи могући начин одао почаст српским жртвама те би престале тензије којима је обележена свака прослава “Олује”, односно оптужбе службене Србије, али и представника српске заједнице у Хрватској да је недопустиво славити “Олују” јер су након ње почињени злочини за које нико није одговарао.
То је онај исти Мишетић који је само неколоко дана раније, реагујући на презентацију СНВ и агенције СЕНСЕ “Олуја у Хагу”, устврдио да је пресудом Хашког трибунала утврђено да је у акцији “Олуја” – “укупно 44 цивила убијено од стране хрватских снага”.
Одакле ова промена става код адвоката Мишетића? Тим више што међу “укупно 44 цивила убијено од стране хрватских снага” нема оних убијених у Гошићу и Вариводама. Одговор се налази у његовој поруци: “Треба нам да хрватски врх призна бол коју Срби осјећају због злочина почињених након операције ‘Олуја’. Можда би 28. септембар, годишњица убиства у Вариводама, био примерен дан за то. Али не 5. августа. Јер је то дан кад славимо ослобођење земље од злог политичког пројекта, дан кад изражавамо захвалност онима који су одвели Хрватску у победу”.
Порука је, по мени, потпуно јасна: “величанствену” победу не смеју им засенити убиства “тамо неких” Срба, без обзира на то колико их је. Зато ће им уделити један дан за сећање на њихове жртве, што даље од њиховог Дана победе и домовинске захвалности, то боље. На тај дан ће глумити да им је жао српских жртава, а Срби ће, наивни какви јесу, поново “загристи удицу” и пустиће их да у миру славе (пожељно уз Томпсонов поздрав “За дом спремни”) “највећу” победу у својој “повијести”.
Судећи према првим реакцијама објављеним у хрватској штампи, Срби су се већ “упецали”. Браћо Срби, не наседајте на “доносиоце дарова”, декларисане “домољубе” попут адвоката Мишетића. Не треба нама њихов “дан сећања” на наше жртве све док не открију и осуде починиоце масовних убистава и психичких и физичких повређивања српских цивила и заробљених војника и док нам не надокнаде штету за изгубљене људске животе и за опљачкану, отету и уништену имовину. И не допустимо им да мирне савести славе дан када су нас “етнички очистили” са вековних огњишта.
