Petar Kunić 17 godina pokušava da vrati tapiju na svoju kuću u Hrvatskoj. Umalo da plaća i odštetu Hrvatu koji je živeo u njegovom domu na Kordunu dok je on bio u izbeglištvu. Nema tenzija, ali nema ni posla
UKRADENO mi je dvadesetak najlepših godina života. Sedamnaest se godina vučem po sudovima da dokažem da je kuća kraj Krnjaka moja, a sada sam zamalo ostao bez nje po drugi put. Socijalni sam slučaj, čekam penziju i uništen sam čovek.
Polako, bez vidljivih emocija, ljutnje ili optužbi, priča nam svoju nesrećnu sudbinu Petar Kunić, usred Korduna, na putu od Karlovca do Plitvičkih jezera. Ispred nas velika kuća koja je očito znala za bolje dane, kada je u njoj pre ratova na ovim prostorima bio poznati restoran, u koji su iz Like na Kordun stizala jagnjad za koju kažu da nigde nije tako čarobno ukusna kao u ovom kraju.
Posle „Oluje“ srpske kuće ostale su u plamenu, pa tako i Kunićeva. Ljudi su pobegli da spasu živote, a u njihove domove uselili su se drugi ljudi. U Kunićevu izvesni Vinko Petrović. A, da ne bi bilo zabune, Kunić je Srbin, Petrović Hrvat.
Kuniću je nakon izbeglištva trebalo dve godine da dobije dokumenta i da se vrati, ali ga je tamo dočekalo neprijatno iznenađenje. U njegovoj kući zatekao je neznanca, Vinka Petrovića, rodom iz Tuzle, koji je živeo u Švajcarskoj. Dočekao ga je rečima: „To je sada moje, to je meni dao Tuđman. Lično mi je Vesna Škare Ožbolt iz predsednikove kancelarije predala ključeve.“
I tako je počeo hod po mukama. Kada je Kunić uvideo da neće da doživi pravdu tu gde je rođen, obratio se sudu u Strazburu, dobio parnicu i uselio se u svoju kuću. A onda novi šok, Petrovićeva tužba za odštetu za ono što je navodno uložio u kuću.
- A, šta je uložio? Ništa. Poskidao je krov za tuđih kuća i postavio na moju. Pokrao je tuđe i stavio ovde, jer to je bio Petrovićev stil.
Kunić je u Strazburu dobio odštetu od 19.500 evra, prodao je svoju vikendicu, pozajmio nešto para i sa 50.000 evra obnovio svoje domaćinstvo, koje je po odlasku „podstanara“ Petrovića bilo u strašnom stanju. Sve je morao da promeni, grede, podove, pločice, ali sud mu je zabranio raspolaganje imovinom dok ne obešteti Petrovića. I to za, ni manje ni više, nego 200.000 evra!
- Tada me tek uhvatio revolt i rekao sam da ću kuću dati Džordžu Bušu, pa da vidim hoće li je i njemu uzeti. Lako je meni sediti na glavi – gorko se smeje Kunić dok sedimo na skromno uređenoj terasi, ispred velikog parkirališta gde su nekada zastajali mnogi koji su ovim putem išli prema moru.
Posle prvih sedam, usledilo je još deset godina povlačenja po sudovima. Petrović nije imao nijedan račun za uređenje kuće, svedoci iz tog kraja podržali su Kunića, ali sudijama to nisu bili uverljivi argumenti. Presudili su za Petrovića.
- Postojali su očevici koji su ga videli kako je skidao crep sa okolnih kuća, rezao daske i grede, ali im delioci pravde nisu poverovali. Očito su sudije bile pristrasne, ali sam istu sudbinu doživeo i na Vrhovnom sudu. U fioci je dve i po godine stajala i žalba Ustavnom sudu – kaže Kunić, neposredno pošto je primio vest da mu kuća, ipak, neće ići na doboš i da će „dug“ Petrovićima platiti država.
Različite su sudbine meštana Krnjaka, Srba koji su ostali bez kuća posle „Oluje“. Nekima hrvatski sudovi nisu pravili probleme i vratili su im kuće uz odštetu. Trinaest porodica, međutim, još čeka rešenje kao i Kunić, odnosno da Državni ured za obnovu ispravi nepravde.
- Zamislite ironiju sudbine, sudija koji je pozitivno rešio slučaj jednog Srbina, kojem je takođe uzeta kuća u kojoj je bio restoran, sada je morao da učestvuje u javnoj prodaji moje kuće. Na sreću, sve je u poslednji čas izbegnuto, ali treba pričekati još mesec dana da vidimo hoće li država da ispuni obećanje – kaže Kunić.
A Hrvatska je još u vreme pregovora sa Briselom obećala da će slučajevi iz Krnjaka biti rešeni kada zemlja uđe u EU. Obećanje nije ispunjeno i da nije bilo žestokog reagovanja dr Milorada Pupovca, na koga se poslednjih dana „puca“ iz svih oružja, ko zna kako bi Kunićev slučaj i sada završio.
U Krnjaku kao da se sve slomilo na Kuniću, kaže jedan od najaktivnijih članova Srpskog narodnog veća i bivši načelnik opštine Rade Kosanović.
- Sličnu muku, kakvu je prolazio Kunić, drugi Srbi u ovom kraju nisu imali. Mi smo jedna od opština koja je prva uspela u Hrvatskoj da se Srbima vrati njihova zauzeta imovina. Pokušali smo da dobiju i nadoknadu za vreme kada su drugi koristili njihovu imovinu, ali u tome nismo uspeli – kaže Kosanović.
U ovom kraju, u kojem živi 70 odsto povratnika, u poslednje vreme vlada mir.
- Nema tenzija koje su nekad bile, dođu neki problemi sa strane, ali nije tako strašno. Daleko je gore što nema posla. Pre je tu radilo 537 ljudi, a danas se na prste mogu da nabroje oni koji rade – govori Kosanović.
DA SU MI RUSI
- Eh, da su mi neki Rusi, sada je to popularno, pa da ulože u hotel. Ima tu soba, moglo bi se dobro da posluje – pokazuje nam Kunić kuću, ispred koje je još inventar iz bivšeg restorana.
Ovaj šezdesetrogodišnjak broji dane do penzije. Nema baš mnogo radnog staža, pa ni penzija neće da bude velika.
POZIV NA RAZUM
Načelnik opštine Krnjak Dejan Mihajlović kaže nam da se nada srećnom završetku „slučaja Kunić“.
- Teško je, ipak, predviđati, iako smo mi uradili sve što je u našoj moći. Pozvali smo pravnu državu da zaštiti jednog čoveka koji nije svojom voljom otišao iz svoje kuće. Ne želimo da vršimo pritisak na sudstvo, ali pozivamo na zdrav razum – kaže Mihajlović.
Jurica KERBLER
Povezani tekstovi
