Zagrebačko Županijsko državno odvjetništvo 2. jula izmenilo je činjenični i zakonski opis optužnice protiv Tomislava Merčepa kome je suđenje u toku
Merčepa je prvobitna optužnica iz juna 2012. teretila da je kao komadant rezervne jedinice MUP, od oktobra do decembra 1991, naredio hapšenje i mučenje 52 srpska civila sa područja Zagreba, Kutine i Pakraca, od čega su 43 ubijena, troje se vode kao nestali, a šestoro je preživelo torturu, što je kvalifikovano kao ratni zločin protiv civilnog stanovništva.
Izmenjena optužnica ga tereti da kao savetnik u MUP i stvarni komandant rezervne jedinice MUP stacionirane u Pakračkoj poljani i Zagrebu, nije učinio ništa, iako je za te stvari znao, da svoje podređene spreči u neovlašćenom privođenju, mučenju i ubijanju civila.
Među žrtvama je i tročlana porodica Zec iz Zagreba, Mihajlo (38), Marija (36) i njihova ćerka Aleksandra (12), koju su 7. decembra 1991. likvidirali pripadnici Prve zagrebačke specijalne jedinice pri MUP – “Jesenje kiše”, kojom je komandovao optuženi Merčep. Njihove ubice su ubrzo pronađene i uhapšene.
U pretkrivičnom postupku priznali su ubistva i odveli policiju na mesto gde su pokopali žrtve. Za delo za koje su bili prijavljeni pre saslušanja nije bilo predviđeno obavezno prisustvo branioca u pretkrivičnom postupku. Po rasvetljavanju zločina, delo se prekvalifikuje, počinioci se, po savetu advokata, u istrazi brane ćutanjem, prethodni iskazi se izuzimaju iz spisa, a postupak se obustavlja u nedostatku dokaza.
Među Merčepovim žrtvama su i bračni par Mihajlo (60) i Ljubica (60) Vučković, te Stoja Ignjatović (58) i njen sin Mladen (36) svi iz Marina Sela – Ribnjaci. Mihajlo i Stoja su 18. a Ljubica i Mladen 20. oktobra 1991. odvedeni u Pakračku poljanu na informativni razgovor, sa kojeg se više nikada nisu vratili. Njihovi posmrtni ostaci ekshumirani su 1993. iz Pakračke poljane, a po drugi put reekshumirani 2010. sa jedne lokacije u selu Kukunjevci, i u međuvremenu su svi identifikovani.
Jedna od Merčepovih žrtava je i Mirko Cicvara (51), inače do rata direktor Ribnjaka u Pakračkoj poljani, gde je i živeo i odakle je u oktobru 1991. odveden u novoformirani logor u tom mestu. Njegova supruga Ana, koja se u to vreme nalazila u Nemačkoj, vratila se da traži muža, ali ga do danas nije pronašla. Njihov stan, u kojem je bila i veća količina novca od prodate kuće, bio je provaljen i opljačkan. Početkom novembra iste godine u selu Klisa uhapšen je i Mirkov otac Josif (77) i odveden u obližnji logor “Ribarska koliba” u Marinom Selu gde mu se gubi trag. A početkom decembra iste godine u Klisi je uhapšena i Mirkova sestra Dragica Bosanac (55) kojoj se od tada takođe gubi trag. Njih dvoje nisu na popisu Merčepovih žrtava.
A ko je Merčep?
Rođen je 1952. u Borovom naselju kod Vukovara, završio Višu građevinsku školu i do rata radio kao građevinski inženjer. Na prvim višestranačkim izborima 1990. kao kandidat HDZ ušao je u vukovarsku vladu i postao sekretar narodne odbrane, a bio je među lokalnim zvaničnicima koji su osnovali paravojne jedinice. U avgustu 1991. Marin Vidić Bili, kao predstavnik hrvatske vlade, u pismu upućenom najvišim predstavnicima vlasti optužuje ga za mnoga zla u Vukovaru, između ostalog i za likvidacije mnogih Srba.
Sredinom avgusta te godine je i uhapšen od njegovih saradnika, pa umesto da već tada odgovara za zločine, prelazi u Zagreb i biva postavljen za savetnika ministra unutrašnjih poslova i za komandanta specijalne jedinice policije koja je učestvovala u borbama na mnogim ratištima, iza koje su ostajali krvavi tragovi. Bavio se i politikom, a 2000. je bio i predsednički kandidat.
Iako se znalo još od početka sukoba devedesetih za njegove zločine, uhapšen je tek u decembru 2010. pod pritiskom međunarodne zajednice i izveštaja o njegovoj ulozi u zločinima nad Srbima u Pakračkoj poljani, Gospiću, Vukovaru i Zagrebu krajem 1991. i početkom 1992. koji je krajem 2006. na svojoj veb-stranici objavila CIA. Pritvor mu je ukinut u julu 2012. od kada se brani sa slobode. U međuvremenu je doživeo dva infarkta i otežano se kreće.
Od prvog ročišta za glavnu raspravu proteklo je skoro tri i po godine, održano je bezbroj ročišta i saslušano mnogo svedoka, pored oštećenih i celi politički, vojni i policijski establišment iz tog vremena. Iduće ročište je zakazano u septembru ove godine na kojem će biti saslušan i Andrija Hebrang.
Utisak je da se nikome ne žuri da završi ovaj pravno jednostavan postupak. A verovatno neće ni biti okončan dok ne prođu parlamentarni izbori. I prema izmenjenoj optužnici, optuženom se može izreći maksimalna kazna od 20 godina zatvora. Sve ispod toga bilo bi izrugivanje pravdi i omalovažavanje žrtava.
