Beograd — Dvadeset godina prošlo je od operacije “Bljesak” u kojoj su hrvatske snage zauzele zapadnu Slavoniju, koja je do tada bila u sastavu Republike Srpske Krajine.
Prema podacima Dokumentaciono-informativnog centra Veritas, tada je ubijeno ili nestalo 283 Srba, a skoro 30.000 njih je napustilo svoje domove.
Crkva Svetog Marka, mesto sećanja za žrtve vojne akcije Bljesak. Sa svećom u ruci i Dušanka Kojić iz Okučana koja ni posle dvadeset godina nije pronašla muža.
“Nikada nisam želela da se vratim. Nikada nisam poželela da se vratim. Zašto? Pa zato što, kako da vam kažem, nema nama života tamo. Oni nas da su hteli i želeli tamo, oni nas ne bi ni oterali“, navodi Kojićeva.
Dušanka je samo jedna od mnogih koji ni posle 20 godina ne znaju šta se desilo sa njihovim najmilijima. Joco Prica ne zna šta se desilo sa njegovom majkom.
“Ja smatram da nisu rešeni mnogi problemi zemlje, stanova, penzija, ništa to nije rešeno, onako kako bi se to trebalo rešiti. Ja smatram da međusobni odnosi treba da budu bolji, da se to sve reši bez obzira na ratne sukobe i na sve što se ranije dešavalo“, ističe Prica.
Među okupljenima je i Milan Budimir, izbegao je iz Knina, tri meseca posle “Bljeska”, za vreme vojne akcije “Oluja”, avgusta 1995. godine. Kaže da je dve decenije kasnije situacija za Srbe iz Hrvatske teška kao što je bila.
“Većina tih zagarantovanih prava Srbima u Hrvatskoj je mrtvo slovo na papiru. Postoji ogroman broj problema koji su nerešeni, a što se tiče mlađih ljudi teško je za povratak, da se tamo zasnuje život i da se vrate ljudi tamo gde su oduvek živeli. Ta mesta koja su naseljavali Srbi su uglavnom zapuštena“, ističe Budimir.
Niko od hrvatskih zvaničnika nije procesuiran za Bljesak. Ipak, u Dokumentaciono-informativnom cenrtu “Veritas” ne gube nadu da će u narednim godinama biti.
“Još ima mnogo, mnogo da se traga za žrtvama, to su ipak najstrašnije posledice jednog rata, izgubljeni ljudski životi, ali malo se ljudi vratilo. Znači 20 godina na području gde je najmanje 15.000 ljudi izbeglo u samoj akciji, samo 1.500 u ovom trenutku živi, i to je staračka populacija, koja se smanjuje, ne raste, od popisa do popisa“, navodi Savo Štrbac iz “Veritasa“.
Komisija za nestale Vlade Srbije saopštila je da su do 2013. godine ekshumirani ostaci 1.035 žrtava srpske nacionalnosti stradalih u akcijama hrvatske vojske i policije.
Povezani tekstovi
