Predsednik Dokumentaciono-informacionog centra „Veritas” Savo Štrbac izjavio je u Danu uživo N1 da se 654 osobe i dalje vode kao nestale u akciji hrvatske vojske “Oluja”, i pozvao je porodice nestalih da popune zahtev za traženje kod nadležnog Crvenog krsta i daju krv za identifikaciju DNK analizom. Štrbac je ocenio i da su trenutni odnosi Hrvatske i Srbije jako loši i da su bili bolji čak i u jeku rata, kada su ljudi najviše ginuli.
Štrbac je objasnio da je, prema podacima koje je sakupio „Veritas“, tokom rata u Hrvatskoj, na obe strane, ukupno 21.000 osoba poginulo ili nestalo.
„Mi smo dosad popisali iz celog rata 7.500 žrtava na srpskoj strani, tu nismo uvrstili oko 900 pripadnika JNA, jer su odmah posle pogibije predati porodicima u Srbiji. Na ‘Oluju’ otpada 1.881, verovatno će dogodine biti više“, rekao je Štrbac, podsećajući da jedan broj žrtava još uvek nije identifikovan.
„Broj nestalih je 1.524, a u ‘Oluji’ 654. ‘Oluja’ se razlikuje od celog perioda po tome što je mnogo više civila – u ‘Oluji’ je 66 odsto civila, a u celom ratu i na hrvatskoj i na srpskoj strani oko 38 odsto. U ‘Oluji’ je 30 procenata žena, a starosna dob tih žena je da su četiri petine starije od 60 godina. To su oni koji nisu mogli ili hteli da krenu u egzodus. Oni koji su poslušali Tuđmanov poziv da ostanu“, objasnio je gost Dana uživo.
Neki su, kako je dodao, čekali decu ili unuke koji su bili u hrvatskoj vojsci, pa je tako naveo primer jednog ubijenog starijeg bračnog para iz zaleđa Šibenika čiji je unuk bio oficir u hrvatskoj vojsci.
Štrbac je stoga uputio poziv svima koji imaju nestale članove familije u „Oluji“, da provere da li su upisani u spiskove, i da, ako nisu, popune zahtev za traženje kod nadležnog Crvenog krsta u bilo kokoj zemlji, i daju kap krvi iz prsta kako bi se mogla izvršiti identifikacija DNK analizom.
Istakao je da su u Hrvatskoj ekshumirani posmrtni ostaci 900 osoba koje još nisu identifikovane, od kojih „najmanje 360“ pripadaju Srbima.
„To je uslovno, tih 654 nestalih, njih bi bilo manje kad bi se ta tela ekshumirana identifikovala“, poručio je Štrbac.
Kad je Hrvatska ušla u EU, opet je sve stalo
Sagovornik N1 je ocenio i da su trenutni odnosi Hrvatske i Srbije jako loši, ističući da je saradnja bila bolja čak i za vreme rata, kada su ljudi ginuli.
„U ratu su se sastajali Milošević i Tuđman više puta. To je bilo u jeku rata kad je najviše ljudi ginulo, ja sam tad bio u vladi Krajine, sastajao sam se i ja, imali smo sastanke na više nivoa“, podsetio je Štrbac.
Dodao je i kako prati podatke hrvatskog državnog statističkog zavoda, prema kojima je posle 2000. bilo više ljudi koji su se iz Srbije iseljavali u Hrvatsku. Štrbac je ukazao da je reč o povratnicima posle rata, ali je dodao i da je u periodu nakon ulaska Hrvatske u EU, na jednog povratnika u Hrvatsku, petoro Srba iz te zemlje iseljavalo u Srbiju.
„Nekako su bili bolji odnosi pre nego što je Hrvatska postalo članica EU. (Pre ulaska u EU) malo su se primirili, tad su se brže rešavali problemi, a kad su ušli, opet je sve stalo. Ovaj vokabular je na nivou 1990/91. Opet se zvecka oružjem, ja sam to sve doživeo, ništa nema krvavije od građanskog rata“, upozorio je Štrbac.
Povezani tekstovi
