Milorad Pupovac, Savo Štrbac, Denis Kuljiš, Miloš Ković i Miodrag Linta komentarišu za Internet portal RTS-a predlog advokata Ante Gotovine da Hrvatska 28. septembra oda počast Srbima stradalim u ratu 1995. godine.
Srpsko-hrvatske strasti ne stišavaju se ni u danima posle, u dve države i različitog i suprotstavljenog, obeležavanja dvadesetogodišnjice “Oluje”. Advokat Luka Mišetić, branilac Ante Gotovine u haškom procesu, izneo je predlog u Jutarnjem listu da Hrvatska 28. septembra (datum ubistva srpskih civila u Varivodama 1995. godine) oda počast srpskim žrtvama.
Sagovornici Internet portala RTS-a različito ocenjuju tu inicijativu, ali većina ističe da Hrvatska najpre mora da pronađe i kazni sve odgovorne za ubistvo i progon Srba u vojno-policijskoj akciji “Oluja”.
Milorad Pupovac, predsednik Srpskog nacionalnog veća, smatra da srpska zajednica u Hrvatskoj treba da odredi dan i mesto na kome će biti komemoracija žrtava.
“Zločini su počeli da se dešavaju na sam dan ‘Oluje’ i nisu se ogledali samo u ubistvima već i u progonu, paljenju, pljački. Zato mi očekujemo, kao što to činimo već duži niz godina, da komemoracije počinju sa danom stradanja i u danima stradanja”, izričit je Pupovac.
Napominje da pre određivanja datuma kada će Hrvatska odati počast srpskim žrtvama, krivci moraju da se sankcionišu.
“Država najpre mora da sankcioniše one koji su počinili zločine, uključujući naravno i one koji su počinili zločine u Varivodama, ali i na mnogim drugim mestima. Kada se to dogodi, onda ćemo prepoznati ozbiljnu nameru da se održi sećanje na stradale u Hrvatskoj”, kaže Pupovac.
Savo Štrbac, predsednik Dokumentaciono-informacionog centra “Veritas”, smatra da je ponuđeni datum obeležavanja srpskih žrtava zapravo pokušaj podvale Srbima.
“Znajući Mišetića kao velikog domoljuba, da ne kažem ustašu, koji je pre tri-četiri dana tvrdio da su u ‘Oluji’ ubijena samo 44 civila, a vrlo dobro zna koliko ih je ubijeno. Ovo je jedan veliki pokušaj podvale Srbima, a to vrlo dobro zna svako ko je dobro pročitao njegovu poruku i njegovo objašnjenje u Jutarnjem listu”, navodi Štrbac.
Štrbac smatra i da Hrvatska namerno odlaže dan kada će odati poštu srpskim žrtvama.
“Što dalje od 5. avgusta to bolje za Hrvate, i zato je Mišetić i predložio ovaj datum – 28. septembar. Nama ne treba da Hrvati poklanjaju dane sećanja, oni treba da otkriju i procesuiraju i osude počinioce tih ubistava nad Srbima, jer za Varivode još niko nije osuđen”, podseća Štrbac.
Denis Kuljiš, novinar iz Zagreba, smatra da je predlog advokata Ante Gotovine dobar i da je dobro da se jedan dan odredi kao dan komemoracije za civilne žrtve koje su pale posle “Oluje”.
“Mislim da je ta inicijativa pozitivna i da takvu inicijativu svako treba da pozdravi. Sad može da se postavi pitanje da li je datum koji je odabran, 28. septembar, dobar, da li je mogao neki drugi i slično, ali to je manje bitno”, dodaje Kuljiš objašnjavajući da je to isključivo lični predlog Mišetića.
“Bitno je da li je predlog validan, a meni je drago što Mišetić ovako nešto uopšte iznosi, a koji su politički motivi, pa svako ih ima. Ako je predlog dobar, onda ga treba prihvatiti bez obzira na političke motive”, zaključuje Kuljiš.
Miloš Ković, istoričar, naglašava da je krajnje vreme da se prestane, kako kaže, sa nedostojnim pogađanjem, cenkanjem i prikupljanjem političkih poena, i u Zagrebu i u Beogradu, na stradanjima i pogibijama ljudi.
“Srbija bi zaista trebalo da pokaže malo više samosvesti i dostojanstva, umesto da se bavi izjavama advokata Ante Gotovine, koga je Hag, uprkos svim materijalnim dokazima, oslobodio krivice za ubijanje 2.000 i proterivanje 240.000 srpskih civila”, ukazuje Ković.
Napominje da Srbija ne može da utiče na proslavu “Oluje” u Zagrebu jer zvanična Hrvatska ima podršku onih velikih sila koje ćutke prelaze preko obeležavanja “Oluje”, a ćutanje je, smatra Ković, znak odobravanja.
“One sile su u Hagu presudile da 240.000 srpskih žrtava ‘Oluje’ jednostavno ne postoji, kao i što ne postoji preko 3.000 srpskih žrtava muslimanskih snaga iz Srebrenice, u opštinama Bratunac i Srebrenica. Ne postoji ni blizu 200.000 Srba pobijenih i proteranih iz Sarajeva. Ne postoji ni preko 240.000 Srba proteranih sa Kosova i Metohije”, ukazuje Ković.
Ne pregovarati i ne raspravljati se sa hrvatskim političarima i advokatima, savetuje Ković i dodaje da je glavni cilj Srbije da prebroji mrtve, razume šta se to dogodilo i spreči da se to isto ponovi.
Ković negativno ocenjuje i predlog srpskog premijera o zajedničkom danu sećanja. “Poštujmo mrtve i rešavajmo sopstvene probleme. A dobrosusedski odnosi neka počivaju na jedinom pravednom principu – reciprocitetu. Do dana kada će ovde pobediti razum i razumevanje. A on se ne nazire”, zaključuje Ković.
Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica, smatra da se o Mišetićevom predlogu može razgovarati i da je on ostvariv, ali, kako kaže, pod uslovom da u Hrvatskoj bude političke volje za suočavanje sa tamnom stranom svoje istorije devedesetih.
“To je predlog koji može biti osnova za razgovor. Potrebno je da se oda počast srpskim žrtvama, ali ne samo onima koji su stradali nakon ‘Oluje’ već i za vreme akcije. Pored toga, potrebno je da Hrvatska omogući da se na svakom mestu gde su stradali Srbi stavi spomen-ploča sa imenima stradalih Srba”, ističe Linta.
Na pitanje da li inicijativa Gotovininog advokata može doprineti snižavanju tenzija u regionu, Linta odgovara da samo vraćena ljudska prava prognanim Srbima to mogu učiniti.
“Smirivanju tenzija može doprineti samo ako u hrvatskom društvu bude spremnosti da se prognanim Srbima i srpskim povratnicima vrate njihova oteta ljudska prava, kazne odgovorni za zločine nad Srbima, priznaju srpske žrtve, sankcionišu grupe i pojedinci koji šire nasilje i govor mržnje prema Srbina, prestane sa negiranjem i umanjivanjem srpskih žrtava u Drugom svetskom ratu i građanskom ratu devedesetih godina”, podvlači Linta.
Autor: Jelena Petrović
Povezani tekstovi
