Desetine hiljada Srba u Hrvatskoj čeka da im se vrati imovina. Tvrde da je dokumentacija koju treba da podnesu ne samo obimna već i diskriminatorska.
Dve decenije posle rata na prostoru bivše SFRJ, hiljade ljudi nisu ostvarile svoja osnovna prava. Kada je reč o stambenom zbrinjavanju, samo u Hrvatskoj, desetine hiljada Srba čeka da im se vrati imovina.
Rok za prijavu za stambeno zbrinjavanje na području takozvane posebne državne brige, odnosno u nekadašnjoj Krajini, ističe 31. marta.
Niko ko potražuje imovinu u nekadašnjoj Krajini ne želi o tome da govori pred kamerom. Dokumentacija koju treba da podnesu je, kažu, ne samo obimna već i diskriminatorska.
Ivica Preskar iz hrvatske Kancelarije za stambeno zbrinjavanje, međutim, to negira.
“Nikakve nema diskriminacije na osnovu nacionalne pripadnosti. Svi podnosioci zahteva podnose istu dokumentaciju”, navodi Preskar.
U Koaliciji udruženja izbeglih tvrde suprotno, jer, pored ostalog, Srbi treba da dokažu da u poslednjih 20 godina nisu stekli ni prodali nijednu nekretninu ne samo u Hrvatskoj već na prostoru cele bivše SFRJ.
“Useljeni Hrvati iz BiH u Hrvatskoj, koji konkurišu za stambeno zbrinjavanje, traže im dokaz da nemaju nekretninu u Hrvatskoj. Naravno da Hrvati u Hrvatskoj nemaju ne4kretninu do 1991. To bi značilo kao kad bi od nas Srba tražili dokaz da do 1991. godine nismo imali nekretninu u Srbiji”, kaže Miodrag Linta, predsednik Koalicije udruženja izbeglica.
Jedan od uslova je i da imovina ne može da se proda u narednih 10 godina. Nadležni kažu da je cilj da se građani zadrže na područjima gde su nekada živeli.
“Stanovi u Krajini u najvećoj meri nisu privatizovani. Ako Hrvatska zaista ima političku volju za pomirenjem i sve građane tretira na isti način, neka vrati te stanove u Krajini prvobitnim vlasnicima i neka im da otkupnu cenu kakva je bila devedesetih”, objašnjava Linta.
Devedesetih godina prošlog veka otkupna cena stanova u Hrvatskoj bila je od 50 do 250 tadašnjih nemačkih maraka, a sada se plaća od 300 do 750 evra.
Evropska unija je nedavno pokazala zanimanje da se reši problem stambenog zbrinjavanja izbeglih – sredstva su obećavana, ali je očigledno potrebno mnogo više od prvobitno planiranih oko 580 miliona evra za područje cele bivše Jugoslavije.
Do sada je, na donatoskim konferencijama u Beogradu i Sarajevu, prukupljena tek polovina.
Povezani tekstovi
