BEOGRAD – Radiotelevizija Srbije je trebalo večeras da reprizira danski dokumentarni film “15 minuta – Masakr u Dvoru” koji se bavi zločinom počinjenim za vreme “Oluje”, međutim RTS je bila prinuđena da ovo emitovanje odloži.
Pomoćni reditelj i istraživač u filmu Vladimir Banić izjavio je u jutarnjem programu Radiotelevizije Srbije da je juče stigao apel iz danske producentske kuće u kome se moli RTS da se odloži emitovanje filma, koje je bilo predviđeno za večeras u 21:30 časova, zato što je deo ekipe koji je u Hrvatskoj ugrožen i da je tamo eskalirala situacija oko samog filma i svega što se nalazi u njemu.
RTS je izašao u susret i film će biti emitovan nekom drugom prilikom.
U Hrvatskoj se u poslednje vreme podigla prava bura vezana za ovaj film koji je okarakterisan kao anti-hrvatski.
Film je imao premijeru prošle godine na “Sarajevo film festivalu”, a emitovan je premijerno na RTS-u.
Banić smatra da su se u Hrvatskoj probudili neki ljudi koji su pokušali da u tom filmu, koji je anacionalan, traže nacionalno pa su ga tako proglasili antihrvatskom propagandom napravljenom u Srbiji. Optuživali su redom sve koji su radili na filmu. Svi ti napadi bili su bez ikakve prethodne provjere i osnove.
Tražili su da se film ne prikazuje i da se izmeni pola filma. Ono što su Danci uradili jeste da su promenili par potpisa u filmu, odnosno dodali su za Mileta Novakovića koji je bio general vojske RSK, da je osuđen u Hrvatskoj na 20 godina u odsustvu i promenili su u odjavnoj špici zahvalnice ljudima koji su ih pustili u kuće. Nisu mogli da se zahvaljuju mnogim institucijama u Hrvatskoj jer su mnoge tokom snimanja filma odbijale saradnju.
Na filmu je utrošeno 2 godine istraživačkog rada. Pred samo snimanje su im mnogi, uključujući i Državno odvjetništvo Republike Hrvatske otkazali saradnju.
S obzirom da za ovaj masakr još niko nije odgovarao i da nema pomaka u istrazi, tih devetero ljudi ostaju upamćeni jedino u filmu. Suština filma i glavna poruka je da se javnost podseti na jedan stravičan zločin. Ovaj film ne upire prstom u nekoga. Trebalo bi da se bavi žrtvama i postupanjem danskih pripadnika UNPROFOR-a koji nisu reagovali na streljanje ljudi pred njihovim očima.
Ono što je zasmetalo ljudima u Hrvatskoj je to što se snimcima i zvaničnim izveštajem danskog komadanta tog bataljona dokazuje da su njihove trupe tog dana bile u Dvoru na Uni iako oni već nekoliko godina tvrde da nisu, što opet ne bi trebalo da bude razlog neemitovanja filma.
Osmog avgusta 1995. u Dvoru na Uni, na samo nekoliko metara od danskih vojnika, ubijeno je najmanje devetoro civila koji su zbog bombardovanja Petrinje tokom “Oluje” evakuisani iz psihijatrijske bolnice u Dvoru na Uni. Tokom puškaranja između Srba i Hrvata u Dvoru, nepoznati vojnici ušli su u školu u kojoj su bili ovi, mahom i fizički hendikepirani ljudi, i iz neposredne blizine ubili devetoro, a zarobili i u nepoznatom pravcu odveli još njih troje.
Likvidaciji su svedočili danski vojnici koji su želeli da otvore vatru na ubice, ali im komandant danskog kampa Jirgen Kold to nije dozvolio. Upravo on, dvadeset godina kasnije, suočava se sa svojom odlukom da ne zaštiti bolesne civile. Istražitelj tog ratnog zločina, takođe Danac – Vili Begelund, sa njim prati trag zločina i pokušava da reši jedan od retkih nerešenih slučajeva u svojoj karijeri.
U filmu njih dvojica razgovaraju sa srpskim i hrvatskim generalima koji su u to vreme bili u Dvoru na Uni, porodicama žrtava, ali i onima koji su bolesnike poslednji put videli žive. Pored njih, mišljenje o zločinu daju i danski vojnici koji su bili očevici masakra.
Autori filma su Georg Larsen i Kasper Vedsmand.
Povezani tekstovi
