Да ли ћу подићи тужбу за клевету против посланика, сам ћу одлучити
РЕАГОВАЊЕ поводом текста “ТВ дуел или тужба” (9. 12. 2016), који је написао Миодраг Линта, председник Савета Срба из региона
Није мој напад на “лик и дело” самозваног лидера свих Срба из региона почео као реакција на његову “једину и јасну осуду срамне и понижавајуже нагодбе коју је група крајишких Срба из САД склопила пред Федералним судом у Чикагу уз активну подршку Саве Штрпца”.
Управо сам ја пренео новинарима овога листа и крајњи исход поступка који је окончан нагодбом, а који је објављен 2. новембра под насловом “Крајинским Србима геноцида од помагача ‘Олује’ 1,4 милиона долара”.
Верујем и да се читаоци сећају чланка објављеног у овом листу 7. маја 2015. године под насловом “Приватизација свих проблема избеглих”, у којем, поред мене, о Линтином “лику и (не)делу” говоре и Р. Матијаш и М. Будимир, чија удружења су окупљала више избеглица него његова Коалиција. Управо је тај чланак био разлог да ме прозвани Линта сачека на “некој кривини”, и ето, дочекао је поменуту нагодбу. Но, промашио је мету.
Његови докази за моју наводну нечасну работу су “највећим делом састављени од његових (тј. мојих) цитата из интервјуа и ауторских текстова објављених у српским медијима”. Има ли Линта икакав други доказ за тако тешке оптужбе, нпр. текст нагодбе или изводе из токова новца? Наравно да нема. Али шта ће њему докази? Њега ионако штити посланички имунитет. А та нагодба таква каква је, иако 7.500 пута мањи од траженог, ипак је добијени износ за 850.000 долара већи од његовог доприноса крајишким избеглицама.
“Веритас” је пословни простор добио од Савезне владе СРЈ – Комисије за административна питања, преко уговора о закупу пословних просторија још у фебруару 1998. “Веритас” је основан 29. децембра 1993. у Книну, а од августа 1995. налази се са главном канцеларијом у Београду и са представништвом у Бањалуци. “Веритас” од оснивања није мењао ни назив ни опис послова и задатака. Ја сам лично заговарао, и тога правила се строго држао, да “Веритас” мора остати ван политике, јер резултате његовог рада користе разни државни органи, без обзира на то која је политичка опција на власти. Одговор зашто “Веритас” не плаћа закупнину очито се налази у његовом значају за Србију и Србе.
Управо сам ја у свом тексту, на који Линта реагује, објаснио зашто “Веритас” није потписао петицију, али и зашто сам је ја лично потписао. А по најнебулознијој тврдњи “муљатора” Линте испаде да би његова петиција спречила улазак Хрватске у ЕУ само да је “Веритас” ставио свој печат на низ од 101 организације. Зар није апсурд кад доказани и плаћени “поуздани партнер” хрватске владе оптужује “Веритас” да је “радио против интереса протераних Срба”?
А шта имамо код Линте? Тешко је и набројати све његове невладине и политичке организације, коалиције и савезе, и у Србији и у региону. Поред, у ранијем текст наведене, три НВО, Линта са својим најближим сарадницима има и четврту: Удружење избеглих и прогнаних лица у Хрватској, регистровано 2013, чији је председник Миле Шапић. Дакле, Линта и Шапић, колпортер његових новина, укупно имају, на истој адреси и на истом фиксном телефону, четири НВО. Наравно да све четири имају своју регистрацију и органе управљања, с тим што је Линта председник УО СДФ и председник Савеза Срба из региона (регистрован 2015), а Шапић председник, поред поменуте НВО, и Коалиције, коју је преузео од Линте у новембру прошле године.
Лично сам неколико пута видео Шапића како на промоцијама неких аутора, и то веома значајних дела, утрпава сваком посетиоцу примерке “Српског кола”. Приметио сам да се, видевши ме, и застедио, јер је, чини ми се, и сам схватио да није културно на туђим промоцијама промовисати своја дела. Заиста ми нису годили било какви текстови из тих новина, јер их једноставно нисам ни читао. Прелистао сам овај задњи, октобарски број, а волео бих да нисам. Новине су панегирик “највећем, најбољем, најлепшем, најпаметнијем … Србину”.
Линта је, за разлику од мене, јавни функционер, и то највишег ранга, и за то сам му у ранијем тексту поставио логична и једноставна питања на која се уопште није ни осврнуо. Зато му их поново постављам:
Зашто је Коалицију, која му је донела место народног посланика, барем формално напустио, и то неколико месеци пред овогодишње ванредне парламентарне изборе? Кога то онда представља у новом сазиву Скупштине Србије ако је напустио коалициони споразум са СНС, на чијој листи је и сада као коалициони партнер ушао у Скупштину? Зар није у сукобу интереса кад као народни посланик и потпредседник Одбора за дијаспору и Србе у региону у Скупштини Србије има и организацију, свеједно невладину или политичку, која се зове Савез Срба из региона?
Са великим задовољством прихватам Линтин позив за ТВ дуел. Изазивачу препуштам избор и ТВ куће и време дуела. Да ли ћу и када ћу подићи тужбу за клевету против народног посланика, сам ћу одлучити. Посланички имунитет не траје довека. Али зато он нема препрека да тужи мене као обичног грађанина.
