У току ноћи 30/31 маја 1999. НАТО авиони у „хуманитарној мисији“ названој „Милосрдни анђео“ у Сурдулици су бомбародавли Геронтолошки центар, Санаторијум за плућне болести и павиљон у којем су биле смештене избеглице из Републике Српске Крајине. Том приликом је убијено 20, а повређено 88 људи.
У записнику о увиђају, који је трајао од 1. до 3. јуна 1999, заведеним код Општинског суда у Сурдулици под бројем Кр.113/99, утврђен је идентитет 16 „скупова делова лешева“: Малобабић Милена, рођ.1979. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке; Малобабић Босиљка рођ.1946. у селу Кључ, општина Босански Петровац, од оца Милоша; Павковић Ђорђе, рођ. 1954. у селу Павковић, општина Крњак, од оца Жарка; Жигић Раде, рођ. 1947. у селу Тук, општина Кореница, од оца Николе; Слијепчевић Мила, рођ. 1909. у селу Горњи Сјеничак, општина Карловац, од оца Николе; Малешевић Даница, рођ. 1931. у месту Тушиловић, општина Крњак, од оца Душана; Вучковић Миланка, рођ. 1934. у селу Косјерско, општина Дуга Реса, од оца Милана; Манојловић Душан, рођ. 1927. у месту Горњи Сјеничак, општина Карловац, од оца Петра; Рашић Стана, рођ. 1933. у месту Крива Феја, општина Врање; Милановић Босна, рођ. 1931. у месту Власина, Округлица, општина Сурдулица; Величковић Десанка, рођ. 1932. у селу Калиманце, општина Владичин Хан; Рангелов Стамен, рођ. 1938. у селу Божица, општина Сурдулица, од оца Крума; Напијало Драгић, рођ. 1929. у месту Војнић, општина Војнић, од оца Михајла; Јањанин Богданка, рођ. 1925. у селу Маличка, општина Вргин Мост, од оца Симе; Поповић Славко, рођ. 1939. у селу Доњи Скрад, општина Крњак, од оца Драгана; Будисављевић Петар, рођ. 1939. у месту Врховине, општина Врховине, од оца Николе.
У записнику о увиђају констатује се да предходно од стране службених лица ОУП-а у Сурдулици као скупови делова од лешева, обележени арапским бројевима 13, 14, 15, 20, и 21, нису могли бити идентификовани због тога што су јако разорени – уништени и деструктуирани.
У том записнику се наводи да се од приситних представника власти задужених за збрињавање избеглица дознаје да су, поред напред наведених 16 идентификованих лица, страдала и неидентификована лица: Малобабић Раде, рођ. 1980. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке; Малобабић Миленко, рођ. 1983. у селу Горњи Сјеничак, општина Војнић, од мајке Босиљке и Манојловић Милица, рођ. 1922. у селу Ласињски Сјеничак, општина Карловац.
Преживјела избеглица из Лике, село Горње Језеро, општина Огулин, тада седамдесетосмогодишња Милица Божић, истражном судији 7. јуна испричала је: У згради која је бомбардована око пола ноћи било је око шесдесет и нешто избеглица; У времену бомбардовања трајао је знак опасности за напад из ваздуха због чега у објектима у којима су боравиле избеглице и у старачком дому није ни било упаљено светло а била су загашена и улична светла као и светла у кругу болнице; Пошто је Сурдулица већ била више пута бомбардована, као и многа друга места широм Србије, неке избеглице у страху од нових бомбардовања тих дана нису ни улазиле у зграду већ су боравиле у околној шуми. У страху од бомардовања те ноћи ни она није ишла на спавање, као што су урадиле неке од избеглица, већ је била обучена како би у случају напада лакше могла напустити зграду. Када је чула натлетање авиона назула је чизме и кренула вани у шуму. Након што је одмакла стотинак метара, за оним првим чула је надлетање и другог авиона, а одмах потом и детонацију, која је била веома снажна, од које је погођен дио зграде у којој су смештене избеглице; На непуна два минута након прве, уследила је и друга детонација исте јачине, која је погодила старачки дом смештен такође у кругу болнице, нешто западније од смештаја за избеглице; Успела је да се склони иза једног боровог стабла што ју је и спасило да је не погоде гелери пројектила и комади грађевинског материјала који си летели на све стране.
„Делови лешева који су уништени, смрвљени и који чине деструктивну масу и обележени арапским бројевима 13, 14, 15, 20, и 21… пошто нису могли бити при идентификацији припојени било ком лешу чија је идентификација утврђена као страдалих лица у извршеном бомбардовању, сахрањени су 3. јуна 1999. у Масуричком гробљу, гдје су сахрањени и посмртни остаци осталих избјеглица.“ Посмртне остатке страдалих у Дому пензионера и незбринутих лица, преузели су рођаци, осим Стане Рашић, коју није нико преузео, па је и она сахрањена са избеглицама на Масуричком гробљу, записано је у записнику о увиђају којег је писала записничарка Олга Вукашиновић по диктату сурдуличког судије Малча Тодорова.
А они који су наређивали или убијали старце и децу по старачким домовима и избегличким камповима, без обзира како мисију убијања називали и чиме је оправдавали, за почињени злочин морају и одговарати.
Објављено у дневном листу „Политика“, 1. јуна 2020, штампано издање
