Гости: Саво Штрбац и Небојша Дамјановић
„Србија би требало да престане са ширењем непријатељства према Хрватској и да се одрекне великосрпске пропаганде по питању језика, јасеновачког мита, Алојзија Степинца, Српске православне цркве…” и још многих крупњих и ситнијих ствари. Ови ставови Хрватске академије знаности и умјетности наводе се у недавно усвојеном документу о заштити хрватских националних интереса, а у контексту српског пута евроинтеграција. Циљ и намера свега је, наводно, морално извињење Хрватима за „деведесете”.
Српска академија наука и уметности је, без упуштања у полемику, документ оценила као политички памфлет недостојан институције са предзнаком наука и уметности. Из њега пробијају идеолошки стереотипи хрватске научне, културне и политичке елите. Иако питање задире дубоко у историју српско-хрватских односа, колоквијално могло би се рећи, реч је о србофобији.
Србофобија се може дефинисати као осећај анимозитета, непријатељства или мржње према српском народу и може се испољити на најразличитије начине. Многи су, нажалост, већ виђени и описани у историјским читанкама. Одговори на питање порекла, природе и обима србофобије у Хрватској данас нису једноставни. О томе за Речено и прећутано говоре Саво Штрбац, правник и председник Документационо информационог центра Веритас и историчар Небојша Дамјановић.
Уредник и водитељ емисије је Радован Пантовић.
Povezani tekstovi
