Mamuzić i drugi protiv Hrvatske, Arula i Bjedov protiv Hrvatske i Picig i drugi protiv Hrvatske Ured zastupnice pripremio je analizu presude Mamuzić i drugi protiv Hrvatske te analize odluka Arula i Bjedov protiv Hrvatske i Picig i drugi protiv Hrvatske u kojima je Europski sud utvrdio relevantna načela o zaštiti prava na život. U presudi Mamuzić …
Direktno.rs, 12.05.2026, “Mrze sve što je srpsko i antifašističko”: Srušen spomenik žrtvama fašizma kod Zagreba, među ubijenima i bebe
Spomen ploča podignuta 1959. godine u znak sećanja na 1.368 žrtava fašizma, od kojih je 50 dece od šest meseci do 14 godina, srušena je prošle nedelje nedaleko od Zagreba, u Sloboštini. Sagovornici Direktno ukazuju da ova strahota nažalost nije nikakva vest, imajući u vidu da se antisrpsko i antiantifašističko …
Политика, 12.05.2026, Вјечнаја памјат, Горане!
Пише: Саво Штрбац Вест да је 26. априла 2026. у Београду, у 82 години, преминуо Горан Бабић, југословенски, српски и хрватски песник, писац, есејиста, антологичар, драматург, сценариста, публициста, новинар и концептуални уметник, истог дана објавили су скоро сви медији у региону. А ја сам је чуо нешто пре јавног објављивања …
e-Veritas, 12.05.2026, HRONOLOGIJA RATA U HRVATSKOJ 1991-1996 – 12. maj
1991. – Održan je “Referendum o statusu SAO Krajine” kojim je trebalo donijeti odluku o daljoj sudbini SAO Krajine u sklopu SR Hrvatske. Dana 1. aprila 1991. Izvršno vijeće SAO Krajine odobrilo je odluku po kojoj se određuje da se Ustav i zakoni Srbije, kao i pravni sistem SFRJ, primjenjuju …
e-Veritas, 12. 05. 2026, На данашњи дан – 12. мај
1671 – Упокојио се Свети Василије Острошки (Стојан Јовановић), митрополит Захумски и Источно-херцеговачки (Мркоњићи, Херцеговина, Османско царство, 11.1.1610 – Острог, 12.5.1671) 1925 – Рођен Војислав Ј. Ђурић (26.2.1925, Велика Писаница код Бјеловара, Краљевина СХС – 12.5.1996, Београд) српски историчар уметности, академик и универзитетски професор. Углавном се бавио темама из историје …
Jutarnji list, 11.05.2026, BRIEFING: MIROSLAV AKMADŽA ‘Krenuli smo u veliko istraživanje o žrtvama. Najveći problem? Hrvati su ratovali međusobno…‘
‘U Prvom svjetskom ratu je, procjenjujemo, u Hrvatskoj poginulo oko 120.000, u Drugom oko 200.000 ljudi, a na križnim putevima 90 do 100 tisuća Hrvata‘ „Želimo pokriti cijelo 20. stoljeće. Baza podataka koju imamo odnosi se na Drugi svjetski rat i poraće i u nju je za sada uneseno nešto …