1991. – Nastavljeni su žestoki okršaji oko Karlovca i širom Hrvatske. Reagovalo je i ratno vojno vazduhoplovstvo JNA u okolini Gospića, Karlobaga i Velike Gorice. – Ambasador SFRJ u Parizu Božidar Gagro, podnio je ostavku na taj položaj, najavivši da će svoj dalji diplomatski aganžman obavljati u interesu njegove države …
Portal Novosti, 22. 09. 2022, Otpisani Srbi
Hrvatska je od 1991., kada ih je tu živjelo 581.663 (12,2 posto), ostala bez ukupno 457.771 građana srpske nacionalnosti. Tako se, kao nikad ranije, približila planu koji je 1998. javno iznio Franjo Tuđman: “Riješili smo srpsko pitanje i Srba više neće biti 12 posto i šest posto Jugoslavena koliko ih …
e-Veritas, 21. 09. 2022, На данашњи дан – 21. септембар
1726 – Рођен српски историчар, теолог, књижевник Јован Рајић (Сремски Карловци, Хабзбуршко царство, 21. 09. 1726 – манастир Ковиљ, Аустроугарска, 22. 12. 1801). Школовао се у Сремским Карловцима, где је и рођен, у језуитској гимназији у Коморану и у Шопрону (протестантска гимназија). Заршио Духовну академију у Кијеву. Радио је као …
e-Veritas, 21.09.2022, Pomen žrtvama sa Koranskog mosta
Danas je u 10,30 sati u parku ispred opštine Zemun, u organizacijiUdruženja boraca Korduna i GO SUBNOR-a, održan pomen i položeni vjenci na spomenik u parku žrtvama sa Koranskog mosta. Pomenu je prisustvovao i predstavnik DIC “Veritas”. Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova i Zbora narodne garde Republike Hrvatske 21. septembra 1991. …
СРНА, 20. 09. 2021, Убица припадника ЈНА на Коранском мосту – симбол „Домовинског рата“
Једини осуђени за хрватски злочин над војницима ЈНА српске националности на Коранском мосту у Карловцу у септембру 1991. године Михајло Храстов постао је “икона бранитеља” и симбол “домовинског рата”, а сам мост добио је назив јединице којој је припадао, истичу из Документационо-информационог центра “Веритас”. У саопштењу поводом 31 године од …
e-Veritas, 21.09.2022, ХРОНОЛОГИЈА РАТА У ХРВАТСКОЈ 1991-1995 – 21. септембар
1991. – Припадници МУП-а Хрватске на Коранском мосту у Карловцу, након предаје, масакрирали 13 припадника резервног састава ЈНА, а један дио заробили. Погинули: Миле Бабић (1949), Никола Бабић (1948), Васо Бижић (1955), Светозар Гојковић (1959), Зоран Комадина (1964), Божо Козлина (1954), Миленко Лукач (1959), Слободан Миловановић (1966), Миле Пеурача (1964), Небојша …