D.I.C. Veritas

Саво ШТРБАЦ: „Хроника прогнаних Краишника 9“, ДИЦ „Веритас“, Београд, 2022.

 

 

Небојша Дамњановић: Мишљење о раду Саве Штрпца

Већ деценијама је уважени Саво Штрбац присутан у простору писане речи, а такође и усмено исказане на разним медијима.

Као историчар пре свега бих највишом оценом вредновао и искреном захвалношћу пропратио његов рад у Документационо информативном центру „Веритас“.

Логично је да неко са таквом биографијом и таквим увидима буде запажен и као аутор многих прилога, пре свега у нашем угледном старом листу „Политици“. Очекивану обавештеност, овде, као и у другим његовим прилозима и иступима, прати изванредна аналитичност.

Када констатујемо и присуство несумњивог литерарног дара, о чему сведочи разговетно казана и вешто уобличена мисао, мислим да смо истакли нека од својстава текстова Саве Штрпца.

Мада ће будућим историчарима бити пре свега драгоцена документарна основа рада Саве Штрпца, мишљења смо да ће његово укупно дело зрачити многостраним и ваљаним порукама, које ће собом чинити незаобилазну вредност.


Небојша Дамњановић

кустос саветник у пензији
Београд, 22. фебруар 2022. 

 

 

Проф. др Милоје Пршић: Изванредно квалитетно, аргументовано и лепо написано

Са нарочитом пажњом прочитао сам рукопис књиге «Хроника прогнаних Крајишника – 9» коју је – као своју реакцију (коментар) поводом објављивања у хрватским средствима информисања корисних и пажње вредних информација о људима и догађајима из времена грађанских ратова у Хрватској (1991-1995) – написао правник, судија Окружног суда, политичар, хуманиста, суоснивач и директор Документационо – информационог центра ВЕРИТАС , Саво Штрбац.

„Hronika prognanih Krajišnika 9“, naslovna strana Foto: DIC VeritasСадржај рукописа, иако је „испресецан“ са деветнаест поднаслова, представља једну снажну целину, у којој су, на свакој његовој страници, записане ИСТИНИТЕ приче о страхотама и последицама грађанског рата у Хрватској по српски народ.

У рукопису се налазе исписине тешке судбине људи српске националности које су без кривице, на кућним праговима убијали Хрвати „бранитељи Хрватске“. У књизи су, осим првог текста, потресне приче о прогнанима или о онима који су под лажним оптужбама осуђени на вишегодишња тамновања по хрватским казаматима или приче о онима, који се свим силама упињу да докажу своју невиност пред хрватским судовима.

Напомињемо: О геноциду над Србима у XX веку, о неправедном односу пре свега великих западноеврпоских земаља и САД-а према српском народу писали су: Арчибалд Рајс, Џон Рид, Смиља Аврамов, Србољуб Живановић, Гидеон Грајф, Пирко Турпеинен- финска научница и социјалдемократа, нобеловац Петер Хандке, дипломата Крис Пироyа, Џерет Израел и други. У парламенту ЕУ о томе су говорили слободоумни парламентарци из Француске и Немачке, а и команданти међуародних снага у Хрватској. Вредност њихових иступања је трајног карактера и кад тад биће у функцији буђења савести и заштите интереса српског народа.

Да подсетимо: У историји српског народа XX век остаће забележен као сто година великих успеха, али и као век огромног страдања Срба у ослободилачким ратовима. У Првом, наметнутом Великом рату Србија је претрпела велике демографске губитке (1.247.535 људи). У Другом светском рату (1941-1945) Срби су изгубили 1.820.000 људи. Само у концентрационом логору Јасеновац страдало их је око 700.000.

По трећи пут, односно четврти, у грађанским ратовима и сулудој агресији НАТО земаља на Србију, Срби су опет претрпели велике губитке у људству и огромна материјална разарања, а са територија Хрватске и Косова протеране су стотине хиљада људи, а наведене територије су од Срба очишћене.

У рату од 1941. до 1945. године на територији НДХ, осим њеног расног законодавства, на терену се водио општи рат против српског народа, у који су се укључили сви сегменти хрватске-усташке власти, затим војне снаге свих провенијенција и католички клер.

Њихов задатак је био да реализују „посао“ и спроведу идеологију и програм о стварању велике хрватске државе једног народа, истог језика и вере. Сви су они  радили „на решавању српског проблема“ у Хрватској, односно „Једном речју морамо истријебити Србе у Хрватској“. Последице такве идеологије и програма о стварању велике Хрватске без српског народа имале су веома тешке последице према Србима у НДХ. Примера ради Срба је уочи рата у Хрватској било 1.847.000 људи. Након рата тај број је смањен на свега 500.000-600.000 људи.

Програм о национално односно етнички чистој Хрватској све време подржавале су, од стварања Краљевине СХС, па до 1991. године хрватски комунисти. Челник ХДЗ, Фрањо Туђман, прихватио је усташку идеологију о насилном решавању српског националгог питања у Хрватској. Срби су прво избачени из Устава као конститутивни народ Хрватске, а онда је, против њих почео оружани обрачун, односно грађански рат. Хрвати су уз огромну помоћ уједињене Немачке, САД и Ватикана, у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“маја и августа 1995. године етнички очистили Хрватску од српског народа. Њихов број у Хрватској од 30,56% 1941. је спао после градјанског рата 1991-1995. на око 3%.

Управо, то је тема ове драгоцене књиге Саве Штрпца. У њој се од првог текста са насловом „Балада о Мајским пољанама“ па до последњег или деветнаестог у низу „Злочин у Уздољу-контрадикторност државних интереса“ – налазе изванредно квалитетно, аргументовано и лепо написани садржај, не само о судбинама прогнаних људи и њиховим животима у избеглиштву, него су ту и приче о онима који су неправедно утамничени, а немоћни да пред хрватским судовима докажу  своју невиност. У садржајима скоро сваке приче препознаје се лицемерје хрватских званичника, посебно онда када наводно „инсистирају“ да се спозна судбина несталих особа, или када еуфорично са транспарентима и симболима НДХ обележавају годишњице срамних операција бранитеља против голоруког српског  становништва, а и онда када на тим свечаностима захтевају и присуство представника српског страдалног народа.

Из ових корисних фактографски убедљиво утемељених садржаја осврнућу се само на причу о балади о Мајским пољанама. Она, иако аутор не бележи догађаје у селу, казује све. Аутор намерно не идентификује проблеме о међунационалним и међуконфесионалним односима. Тежиште је ставио на представљање великана – научних  радника, математичара, писаца, вајара из тог села. Међутим указујемо на онај индикатор кроз који се дефинише суштина једне идеологије, зачете у 19. веку, а потпуно реализоване крајем 20. века, о стварању етнички чисте државе Хрвата, државе без Срба, за које Хрвати готово да немају лепу реч. Тачније, половином 30-их година прошлога века, у Мајским пољанама живело готово 1.400 људи. После Другог светског рата било их је 927, да би их 2011. године, односно после грађанског рата у њему остало тек 196 људи. Сви су се „разишли“, а аутор се ипак из племенитих и хуманих побуда нада да ће село опет бити пуно народа.

После ове лепе, инспиративне и племените приче, следе још 18 изванредно квалитетно написаних прича о догађајима и последицама грађанског рата у Хрватској.То су приче о људима који су заточени по хрватским казаматима, то су трауматичне приче са идентификације посмртних остатака или са сахрана. Истина, има и прича, у којима је после дугогодишње борбе правда победила а заточеник ослоболђен.

После пажљиво ишчитаног текста остаје апсолутно доминантни утисак да је српски народ у Хрватској, без изузетка, био без икакве заштите и у рату 1941-1945. и у грађанском рату 1991-1995. године. Преостали Срби у Хрватској присиљени су да мењају своја породична имена и презимена, да се одричу своје нације и вере, и то само да би преживели. Према Србима једнако су били агресивни и немилосрдни и они из времена НДХ, а и ови који су идеолошки следбеници програма о стварању етнички чисте Хрватске, односно заговорници политике Туђмана и Месића, а то је – национални програм о стварању великре Хрватске, Хрватске без Срба.

На основу свега изложеног, са задовољством издавачу препоручујем да овај рукопис објави у што већем тиражу. Штиво представља веома вредне и корисне садржаје на које се треба подсећати и памтити их.

 

Проф. др Милоје Пршић
У Београду, 7. марта 2022.

 

 

Knjigu možete naručiti slanjem zahtjeva na jedan od načina:

telefaksom: 011/323-6486
e-poštom: office@veritas.org.rs

redovnom poštom: D.I.C. Veritas, Dečanska 8,
11000 Beograd, Srbija